Руска помама за златом

„У времену кризе, злато је једина валута која вреди. Никакав папирни новац, укључујући и амерички долар, не може да замени жути метал”, упозорио је недавно Ален Гринспен, дугогодишњи председник америчких Федерални резерви (Централне банке САД).

Централна банка Русије увелико дели мишљење Алена Гринспена.

„Русија је ове године купила више злата од било које друге државе на свету”, изјавио је јуче Вилијам Ринд, извршни директор огранка „Светског савета за злато” (ССЗ) – међународног удружења 20 водећих светских рударских компанија у бизнису са жутим металом у преко 50 држава.

Наиме, упоредо са ескалацијом украјинске кризе и лавине санкција Запада, Русија се у мерама финансијско-економске заштите латила и рекордне набавке златних полуга, посебно од летос.  

„Централна банка Русије (ЦБР) од Нове године до данас пазарила је 150 тона жутог метала, готово двапут више него што је купила током 2013. године”, открила је Елвира Набијулина, гувернер ЦБР. Само у трећем тромесечју Русија је купила 55 тона злата, а остатак света укупно 41 тону, прецизирао је ССЗ. У међувремену, изјава Набијулинове и „руски извештај” ССЗ утицали су да цена Гринспенове „једине валуте која вреди у времену кризе” осетно порасте на светским берзама, упркос јачању америчког долара и распродаји резерви у власништву моћних међународних инвестиционих хеџ-фондова.

Колико 7. новембра фина унца злата (31,2 грама) коштала је 1.130,4 америчка долара (најнижи ниво у последње четири године). После руски мера жути метал са децембарским датумом испоруке достигао је јуче вредност од 1.204 долара, највишу у последње две седмице.

Шта је нагнало власника петих највећих златних резерви на свету (иза САД, Немачке, Италије и Француске) да ове године драматично повећава резерве најбржим темпом од 2009. године?

Нововековни апетит Москве за златним полугама иначе упадљиво расте још од пре глобалне финансијске кризе. У последњих 10 година Москва је утростручила златне резерве на данашњих око 1.150 тона.

Берзе сматрају да је руски маневар на берзама драгоцених метала сигнал „ћудљивих времена”, о чему уосталом сведочи и недавно упозорење Међународног монетарног фонда.

„Инвеститори треба да буду свесни ризика: већи од очекиваног раст дугорочних каматних стопа у САД, геополитички догађаји или велико разочарање привредним растом могу довести до широко распрострањеног поремећаја”, навео је јесенас ММФ.

У жустром заокрету ка јачању златних резерви Русија данас није усамљена. На листи најприљежнијих купаца полуга, тик уз Русију, ове године сврставају се Казахстан и Азербејџан. У међувремену и Пекинг најављује велики залет на глобално тржиште полуга.

Кина треба да акумулира 8.500 тона златних резерви, дакле више него што има САД, да би подржала промоцију јуана као глобалне валуте, сматра Сонг Син, генерални менаџер Кинеске националне корпорације за злато. Централна банка Кине данас располаже са 1.054,1 тоном злата. Истовремено, Марио Драги, председник Европске централне банке, најавио је да би у склопу „неконвенционалних мера” за стимулисање економија еврозоне ЕЦБ могао наново да се прихвати и куповине златних полуга.

Следећи показатељ односа држава према златним резервама најављен је за 30. новембар када Швајцарска организује референдум са темом „Да ли би Швајцарска национална банка требало петину своје имовине трајно да чува у и при томе све своје злато држи код куће?” Прелиминарне анкете јавног мњења наводе да је 44 одсто швајцарских бирача већ сада „за”, док је 39 одсто „против”, а 17 одсто „неопредељено”.

Више од 74 одсто златних резерви земаља света похрањено је данас у САД.

Тања  Вујић