Медаља за Харпер Ли

Књижевница Харпер Ли, ауторка култног романа „Убити птицу ругалицу”, награђена је највишим грађанским признањем у САД – Председничком медаљом слободе, које јој је и крајем прошле године уручена за изузетан допринос на пољу књижевности. За роман „Убити птицу ругалицу” Харпер Ли је 1961. године добила Пулицерову награду, а за истоимени филм, за улогу Атикуса Финча, адвоката оптуженог, Грегори Пек осваја Оскара. Прича о црнцу Тому Робинсону, неправедно оптуженом за силовање белкиње, базирана је на истинитом догађају, а писана из угла девојке чији је отац бранилац оптуженог црнца.

Претерано или не, тек књигу Лијеве књижевна критика је прогласила канонским делом америчке књижевности и она се и данас продаје у милионском тиражу. Роман је третирао осетљиву тему предрасуда и друштвених класа, а покренуо је и питање постојања Кју клукс клана, лансирајући тезу да ли је суд „дорастао” да донесе пресуду у корист „обојеног” човека, а на штету белога.

„Ми знамо да нису сви људи рођени једнаки у оном смислу у којем би неки хтели да поверујемо – неки људи су паметнији од других, неки имају више могућности за успех јер су се родили у бољим условима, неки људи зарађују више од других, неке госпође месе боље колаче од других... Али, у овој земљи постоји место где су сви људи рођени једнаки – постоји једна људска установа која сиромаха изједначава с Рокфелером, глупака с Ајнштајном, а незналицу с деканом факултета. Та је установа, господо, суд. Наши судови имају мана као и свака људска установа, али у овој земљи судови су ти који све људе мере истим аршином, и пред нашим судовима сви су људи створени једнаки...”, само је део монолога којим адвокат покушава да убеди пороту да окривљен црнац Том Робинсон има елементарно људско право на правично суђење…

Ипак, многе школе и библиотеке склањале су ову књигу са својих полица јер им није одговарао портрет црнца као жртве дискриминације, као ни расистичке увреде које би могле сметати ученицима црне боје коже, иако је било јасно да их књига јавно осуђује.

Књижевница Харпер Ли данас има 81 годину, живи повучено и не воли јавне говоре. Престала је да даје интервјуе након што је добила „Пулицера”, а у августу прошле године ипак је дошла на церемонију пријема нових чланова Академије у Алабами и изговорила неколико речи у вези са својим ћутањем: „Па, боље је ћутати, него испасти будала”, након чега је поздрављена овацијама.

За многе је остала мистерија. Написала је велики хит и славу заменила повлачењем из јавности. Џабе што нас, поред литерарних тема, занима и шта најбоље кува, какве мушкарце воли, како, на пример, проводи кишне дане, Лијева као да се заветовала на ћутање, што је чини још занимљивом за фанове и за свет.

Тишина из које није желела да изађе обавила је вео тајне око Харпер Ли и дала крила бројним гласинама, никада потврђеним нити порекнутим. Писало се да је њен пријатељ Труман Капоти, у ствари, аутор романа „Убити птицу ругалицу”, а нагађало се да Лијева избегава медије док лукаво пише под псеудонимом. Последњи подаци говоре да Харпер Ли живи са сестром Алис (95). Ниједна се није удавала. Чаршијске приче, забележене у иностраној штампи, досегле су своје блиставе тренутке. Према њиховим наводима, сестре Ли најчешће су виђене на два места. У пошти, где за Харпер стижу на стотине писама обожавалаца, и у локалном ресторану где се после оброка сестре расправљају која ће платити ручак…