Глумачки камелеон са вишеструким идентитетом

Маракеш-Тешко је данас пронаћи филмски фестивал од угледа на којем није присутан глумац Виго Мортенсен. Прво, он толико снима да је логично да ће се бар један од тих филмова наћи на фестивалском програму. Друго, он је један од оних глумаца који поштују сваки филм у којем су радили и прихватају да га прате на турнеји и изван уговорних обавеза.

Надарени, мултилингвални глумац (Њујорк 1958, мајка Американка, отац Данац), песник, сликар, музичар, фотограф и ватрени навијач аргентинског клуба Сан Лоренцо де Алмагро, због своје одговорности и посвећености, миљеник је филмских редитеља широм света, али и миљеник публике која га памти по различитим, камелеонским улогама.

Они најмлађи воле га због трилогије „Господар прстенова” у којој је играо лик Арагорна. Нешто старија публика диви му се због улога у филмовима „Насилничка прошлост”, „Ускршња обећања” и „Опасан метод” Дејвида Кроненберга, али и због улога у филмовима „Сведок”, „Карлитов пут”, „Пророчанство”, „Савршено убиство”... Има оних који још памте и његов једанаестогодишњи брак са легендарном америчком панк музичарком Ексен Сервенком, са којом има сина Хенрија.

Реда Катеб и Виго Мортенсен на мароканским падинама Атласа у филму „Далеко од људи”

Филмски фестивал у Маракешу Мортенсену је приредио велики омаж програм, са филмовима међу којима је и овогодишње француско остварење „Далеко од људи” Давида Оелхофена, којe је светску премијеру имао јесенас у Венецији. Сутра увече, у Конгресној палати, Мортенсену ће свечано бити уручена награда „Златна звезда” 14. Маракеш фестивала. У разговору за „Политику” Виго Мортенсен говори о улози у Оелхофеновом филму, у којем осим француског и шпанског, говори течно и арапски језик...

Филм је рађен према приповеци „Гост” Албера Камија, да ли сте је прочитали пре снимања?

Јесам и било ми је занимљиво какве је измене Давид (Оелхофен) унео у свој сценарио, а да није оскрнавио суштину Камијеве приче. Камиј је причу из „Госта” сместио у време пре алжирског рата за независност, а Давид је радњу филма сместио на самом почетку сукоба, сударајући два система закона – француски и онај традиционални, алжирски. И све то кроз ехо нарастајућих борби између Алжираца и Француза.

Одраније сте познавали Оелхофена?

Не, нисам. Неко му је показао снимак у којем говорим француски, он ме је после контактирао, замолио да прочитам сценарио и јавим му да ли се видим у улози коју ми је наменио.

Шта вам се посебно свидело?

Снимљено је неколико изврсних филмова на тему алжирског рата за независност али ниједан није био без идеолошких компоненти и универзалан на начин на који је то у Оелхофеновој причи. У основи то је однос два човека. Али, испод површине је толико много тога. Ни један ни други не припадају ни земљи, ни месту, ни времену па ни догађајима у којима су се затекли. Мој лик Дару је учитељ, пореклом Шпанац, лик мог колеге Раде Катеба, Мохамед, је припадник бедуинског племена. Они су људи који не учествују у политици и насиљу, али су се изненада нашли усред свега тога. Све што се дешава у овом филму могло је да се деси било где на Блиском истоку данас. Зато је ова прича универзална.

И раније сте играли на шпанском, недавно и у аргентинском филму „Рај на земљи” а у „ Далеко од људи” уз француски говорите и арапски. Да ли је то захтевно и тешко за вас?

Одрастао сам говорећи шпански, јер сам прве године детињства провео у Аргентини. Уз мајку сам учио енглески, уз оца дански, а француски сам савладао док смо живели близу канадске границе. Док си дете брзо научиш језике. Та моја урођена мултилингвалност ми је помогла и у савладавању арапског језика, који сам за потребе овог филма учио од нуле. У њему највише и говорим на арапском. Рад на различитим језицима је велики прозор према другим световима.

Алжирско освајање независности још увек је контроверзна и болна тема у Француској, да ли сте то могли да осетите?

Знам да је тако, али ово је филм о превазилажењу предрасуда и о спознаји да су људи исти. Мој лик Дару има прави однос са арапском заједницом, због чега су Французи неповерљиви према њему. С друге стране, он арапску децу учи француском, колонизаторском језику, због чега су и Арапи неповерљиви. Он је у планинској недођији далеко од људи, не размишља о политици већ жели да ради позитивне ствари. Али, рат га је сустигао. Понекад такве ствари само дођу, пронађу вас ма где да се налазите и ма колико их не желите.

Да ли то важи и за улоге? Само дођу?

Ха,тако често изгледа. Неке од њих се заиста изненада појаве и ако су изазовне, прихватићу их.

Улогама не смета то што ви последњих година уместо у Холивуду живите у Аргентини?

У Аргентини сам живео и у детињству. Волим ту земљу и свој миран дом тамо, а највише фудбалски клуб Сан Лоренцо де Алмагро. Навијам за аргентинску и данску репрезентацију. Холивудски живот ми не недостаје. Тамо је моје радно место, а дом је негде другде.

Пуно радите, како се одмарате?

Дугим купањем, дугим шетањем или свирањем клавира.

Постоји ли нешто због чега се осећате разочараним?

Постоји. Разочаран сам Бараком Обамом, који се током првог мандата више бавио освајањем свог другог мандата него ли испуњавањем предизборних обећања.

Важите и за омиљеног глумца Дејвида Кроненберга, одабрао вас је чак и за улогу Фројда у филму „Опасан метод”?

Дејвида сматрам једним од највећих живих редитеља. Веома га волим и као особу. Он боље од многих разуме глумачке процесе истраживања, јер он и сам пуно истражује и бави се детаљима. Улогу Фројда сам прихватио, јер ако је он био сигуран да ја то могу, онда сам и ја сигуран да то некако могу. Имао сам стрепњу, осећао сам нервозу, јер осим физичких трансформација за улогу Фројда је требало савладати и дијалоге. На страну то што је он једна од најпознатијих фигура свих времена, те је глумачка одговорност још већа. Срећом, Кроненберг охрабрује људе да мисле својом главом.

Охрабрујете ли и свог сина Хенрија да мисли својом главом?

Мој син је особа којој се највише дивим. Зато што је мудрац.

---------------------------------------------------

Фран­цу­ско-ал­жир­ска при­ча сни­мље­на у Ма­ро­ку

Иако се филм Да­ви­да Оелг­хо­фе­на „Да­ле­ко од љу­ди” сна­жно се до­ти­че ал­жир­ског ра­та за не­за­ви­сност од чвр­стих ко­ло­ни­јал­них сте­га Фран­цу­ске, сни­ма­ло се у Ма­ро­ку, на су­ро­вим па­ди­на­ма пла­нин­ског ма­си­ва Атлас ко­ји се про­те­же у обе зе­мље. Ви­го Мор­тен­сен о то­ме ка­же: „Пеј­заж је исти као и у ал­жир­ском де­лу вен­ца. Ди­ваљ и мо­ћан. Су­ро­ве, стр­ме сте­не, ка­ме­ње, пе­шча­на пра­ши­на и зим­ски ве­тар. Оел­хо­фен се од­лу­чио за Ма­ро­ко, јер ова зе­мља има до­бру  ки­не­ма­то­граф­ску ин­фра­струк­ту­ру и ло­ги­сти­ку, али и об­у­че­не филм­ске рад­ни­ке што нам је сви­ма до­ста по­мо­гло. И све до­зво­ле за сни­ма­ње бр­зо су до­би­је­не”.