Један закон је мало за преваранте

Држава је коначно срочила још један закон против бизнисмена-превараната. Директоре и власнике предузећа, као и компаније чији је рачун блокиран дуже од 120 дана, будући „закон о привременим ограничењима права лица на обављање привредне делатности” треба да онемогући да оснивају нове фирме ако је над њима покренут стечајни или поступак принудне ликвидације.

О томе да ли је предлагач у Нацрту закона понудио оптимална решења, представници пословне заједнице ће се изјашњавати у јавној расправи, која ће трајати до 17. децембра.

Саговорници „Политике” сматрају да је добро што је Министарство привреде понудило пропис у намери да спречи регистровање фирми које би послужиле као „перионице пара”, или да би се неко извукао из дугова без казне.

Ипак, преовлађује став да би предложени текст закона могао бити бољи, уз опаску да само један закон и једна институција не може стати на пут по правилу „веома маштовитим” преварантима.

– Нови закон ће смањити злоупотребе, али док год Пореска управа не буде контролисала пословне књиге власника постојеће фирме који је поднео захтев за регистровање нове, малверзације неће бити искорењене – убеђен је Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

– За сваки покушај преваре мора да се одговара кривично и целокупном имовином.

Др Јован Родић, професор универзитета у пензији и овлашћени ревизор, примећује да за оног коме је изречена привремена забрана оснивања новог предузеће, тај посао може да обави било ко други – пријатељ или комшија.

Родић подсећа да је у прошлој години у Србији пословало 115.613 привредних друштава. У 26.248 није било запослених, а у 22.284 фирме власник је имао још једног запосленог. Предузећа без запослених, која послују по закону и добрим пословним обичајима, уобичајена су појава широм света, али се фирме без запослених код нас често оснивају да би се избегло плаћање преузете робе или услуге.

Према годишњем извештају Агенције за привредне регистре, у прошлој години 39.168 привредних друштава имало је губитак до висине капитала. Другу групу губиташа чини 26.614 фирми чији је губитак премашио вредност њиховог капитала. Тај губитак је, заправо, имовина њихових поверилаца, а он ће бити увећан за трошкове стечаја, указује Родић.

Он подсећа да је пре десет година у Србији било око 4.000 предузећа, а повећање до 115.613, „незабележено у економској историји”, тумачи као последицу одредбе у Закону о привредним друштвима да је оснивач обавезан да уложи: 100 динара капитала (у претходном закону 500 евра) за оснивање друштва с ограниченом одговорношћу, односно 3.000.000 динара капитала за оснивање акционарског друштва (у претходном закону 10.000 евра за затворено, а 25.000 евра за отворено акционарско друштво).

– Последица овако минорно утврђеног оснивачког капитала је да се масовно оснивају друштва с ограниченом одговорношћу. То друштво послује док повериоци толеришу ненаплаћена потраживања, а запослени неисплаћене зараде – тврди Родић.

– Када та толеранција престане, власник, не поштујући најзначајније животно правило: Не чини другом оно што не желиш да теби други учини, оснива ново друштво с ограниченом одговорношћу, а постојеће препушта стечају. Стечај се завршава банкротством, јер је имовина мања од обавеза. Дакле, губитак су платили повериоци и запослени, који је неупоредиво виши од губитка власника у износу од 100 динара уложеног капитала. Отуда и десетине хиљада предузећа у стечају.

Родић понавља више пута истицано залагање да се висина капитала, коју власници (оснивачи) треба да уложе у новоосновано предузеће, може утврдити једино оснивачким билансом, кога, нажалост, наше законодавство не познаје.

Милан Кнежевић, председник Привредне коморе малих и средњих предузећа, сматра да највећи број предложених законских решења у новом закону о привременом ограничењу права лица на обављање привредне делатности проистиче из потпуног неразумевања околности у којима послује привреда.

– Успешно пословање не зависи само од добре воље, способности и пословног морала власника – каже Кнежевић.

– Ефикасност пословања много је комплекснија. Услови на тржишту су пресуднији за успешно пословање од способности појединца. Послујемо у земљи са изузетно малом тражњом и огромним пореским и парафискалним захватањима. Са највишим каматним стопама у Европи, са неефикасним правосуђем које је матрица ефикасног пословања. Затим, дискриминаторским субвенцијама, нестручним стечајним управницима и политичким намештеницима.

Ипак, Кнежевић тврди да је највећи генератор неликвидности привреде држава. Кад би она одмеравала своја захватања према могућности привреде и ефикасно спроводила законе, било би много мање стечајева.

За почетак, каже Кнежевић, држава би требало да обавеже 26.000 фирми без запослених да морају да пријаве барем оснивача. Не би било на одмет и обавезати државу, јавна предузећа и фирме у реструктурирању да плате своје обавезе привредницима.