Коштуничин избор

Агенција Бета јуче је у 17,59 часова емитовала вест чији је наслов гласио: „Коштуница : Нећемо подржати ни Тадића ни Коштуницу”. У редакцији Политике нашло се новинара који су са видном горчином приметили да је вест, упркос очигледном лапсусу (Коштуница је заправо рекао да неће подржати ни Тадића ни Николића), у основи тачна.

Тиме што је ускратио отворену подршку свом коалиционом партнеру Борису Тадићу, Коштуница је пропустио да у другом кругу избора подржи и њихову заједничку политику. А у протекле три године њих двојица су, као лидери две сродне демократске странке, са мањим или већим тешкоћама, са више или мање неслагања, успевали да око заједничке косовске политике окупе готово све политичке странке у Србији, и готово све слојеве друштва.

Успели су да осујете планове Вашингтона, који је веровао да ће очас скршити српски отпор и Косову донети брзу независност. Коштуница и Тадић постигли су оно што Вашингтон доскора уопште није сматрао могућим: Русија се, први пут после пада Берлинског зида, из све снаге успротивила Америци управо због Косова и Метохије.

Ја нећу бити већи Србин од Срба, објаснио је једном приликом Владимир Путин своју косовску политику америчкој министарки спољних послова. Хтео је да каже да ће у УН бранити Косово, али само онолико колико Срби буду спремни да га бране. И од Америке и од Европе.

Показало се да није било потребе да Путин буде већи Србин од Тадића и Коштунице.

Није тешко поверовати да је Војислав Коштуница јуче слушао само своју савест, и да се руководио уверењем да је Косову нужан управо онакав анекс коалиционог споразума какав је он хтео да Тадић заједно са њим потпише.

Можемо можда да жалимо и што Борис Тадић није, уочи другог круга избора, нешто гласније одбио, не само захтеве српских, већ и уцене својих европских партнера.

Ипак, Коштуница јуче није само пропустио прилику да подржи Тадића. Пропустио је такође и прилику да нам објасни зашто не може да подржи Томислава Николића. Није искористио одличну прилику да изнесе и политичке грехе и принципијелне мане Тадићевог противкандидата, ког данас можете видети на насловној страни Политике у друштву сигурног кандидата за будућег председника Русије, Дмитрија Медведева. Заједно са њима, у Москви, само три дана пред српске председничке изборе, седи Борислав Милошевић, брат човека због чијих смо се ауторитарних метода једва докопали демократије.

А Војислава Коштуницу историја ће запамтити као човека који је, победом над Слободаном Милошевићем, Србији донео демократију.