Грађани постају свесни својих дугова

Ниједна судска пресуда не вреди ако није извршена. Правда на папиру нема никакав смисао ако се не спроведе у „стварности”. Многи су годинама чекали на извршење судске одлуке, а многи још чекају.

– Од увођења професије извршитеља, за непуне две године, решено је више од 140.000 предмета, а од предвиђених 308 места именовано је 204 извршитеља за територију Србије. Повећана је финансијска дисциплина и скраћено је време наплате потраживања са просечних 635 дана, колико је износило пре ступања на снагу Закона о извршењу и обезбеђењу, на просечних 100 дана – каже за „Политику” председница Коморе извршитеља Александра Трешњев.

Ипак, остало је још око милион и по неизвршених судских пресуда. Неизвршење пресуда и даље је један од најозбиљнијих проблема у Србији.

Александра Трешњев наводи да су дужници у Србији постали свесни својих дугова, а улога извршитеља је да пронађе најбоље решење да се дуг измири. Један део јавности доживљава извршитеље као неку врсту „утеривача дугова”.

– То су само злонамерне инсинуације. Нема ничег у нашем послу што би дало оправдање једној таквој идеји. Поступак извршења је саставни део правосудног система. Ефикасан поступак извршења је заправо суштина правног поретка једне државе. Вера појединца да ће остварити неко своје право, које је утврђено правноснажном пресудом, је вера у правни поредак једне државе. Укупан систем правне заштите не значи ништа уколико не можете да реализујете своје право – каже Александра Трешњев.

Посао извршитеља сличан је пословима адвоката и јавних бележника, а често и послу стечајних управника.

– Један део радног дана извршитеља је канцеларијски, а већи део су теренски рад и јавне продаје. Веома често долази до продаје непокретности у извршном поступку, када се на тај начин намирује потраживање, али морам да истакнем да се није догодило да дужник мора да прода стан да би намирио дугове за струју или грејање – каже председница Коморе извршитеља.

Судски извршитељи имали су током протеклих деценија немали број непријатности приликом извршења и пленидбе имовине. У неколико случајева задобили су и тешке повреде. Данас је, међутим, другачије.

– Иако се на први поглед чини да је овај посао скопчан са бројним непријатностима, морам да вас разуверим. Изузетно су ретке ситуације када су конфликти између странака у извршном поступку тако значајни да чине непријатности за самог извршитеља. Најчешће се у извршном поступку намирују потраживања којих је извршни дужник у потпуности свестан. Оно што дужник покушава јесте да у извршном поступку сада обезбеди једну оптималнију позицију за себе, да можда то потраживање плати са одложеним роком. Право је повериоца да на такве услове пристане – каже Александра Трешњев.

У многим случајевима извршитељ има улогу посредника и медијатора, са задатком да предмет оконча без конфликта. Повериоци су најчешће комунална предузећа и државне установе, али и банке и телекомуникационе компаније.

– У Македонији су извршитељи надлежни искључиво за наплату комуналних потраживања. Овакав систем извршења у Македонији постоји већ девет година, а најзначајнија последица увођења тог система је успостављање финансијске дисциплине, па је сваке године све мање предмета који се утужују. То је циљ овог система у Србији. Када постоји вишедеценијска навика да се рачуни не плаћају, без озбиљних санкција, онда ефикасна наплата комуналних потраживања представља пре свега једну значајну сатисфакцију великом броју оних грађана који су редовни у плаћању својих обавеза – каже наша саговорница.

Закон о извршењу и обезбеђењу познаје ситуацију када неко нема да плати потраживање.

– У таквим случајевима се просто утврди сиромаштво и поступак се обуставља. Али, са друге стране, држава мора да има систем социјалне заштите. Међутим, извршитељи су правосудна професија која постоји због наплате потраживања и ми не можемо представљати службе социјалног старања. Ако утврдимо немаштину обуставићемо поступак, али уколико је не утврдимо, ми морамо да спроведемо поступак из имовине коју дужник поседује, чак и када је та имовина мала. Закон о извршењу и обезбеђењу гарантује егзистенцијални минимум извршног дужника, што значи да ће му бити остављен део имовине који је нужан за свакодневни живот, а то је једна трећина плате или пензије – каже наша саговорница.

Судски извршитељи били су у ситуацијама да дају на продају стан дужника за комуналне услуге, али „приватни” извршитељи током протекле две године нису имали такав случај. Друга је ситуација када је некретнина под хипотеком, али тада је најчешће реч о дугу за банкарски кредит.

– Људи постају свесни да више нема шале са системом извршења – закључује председница Коморе извршитеља.

----------------------------------

Изузетно скуп поступак

– Одлука државе да овај део поступка пренесе на терен канцеларија извршитеља је рационална, зато што је на тај начин један изразито скуп поступак престао да буде оптерећење за буџет Републике Србије. Он се финансира из наших средстава. Ми ни на који начин нисмо повезани за државним буџетом, осим што плаћамо порез – каже Александра Трешњев.

Трошкови рада извршитеља су велики. Њихове канцеларије имају скупу рачунарску опрему, теренска возила, велики број запослених и свакодневне трошкове рада.