Честитке кроз векове

Зрењанин – Обичај слања честитки је веома стар. Поруке са лепим жељама поводом Нове године срећу се већ код древних Кинеза и Египћана који су своје поздраве преносили на свицима папируса. Најстарија позната европска честитка из 1400. године настала је у Енглеској. Овом темом, на занимљив начин, бавили су се у зрењанинском Народном музеју.

Бранка Бабић, кустос-етнолог, Бојана Видовић, библиотекар и Ана Шесто, педагог на стручној пракси, организовале су поводом новогодишњих и божићних празника изложбу и креативне радионице под називом „Нека ова зима испуни жеље свима”.

Поставка обухвата репродукције новогодишњих и божићних честитки из фонда новосадског Музеја Војводине, као и оригиналне честитке из приватне колекције. Зрењанинци имају прилику да се упознају са, сада већ помало заборављеном, симболиком и историјатом слања честитки. Тим поводом се организују и породичне радионице у којима и деца, заједно са родитељима, праве честитке и пишу „срећне” поруке, онако како се то радило вековима, а сада под притиском нових технологија пада у заборав.

Младе ауторке истичу да се на подручју Војводине честитке јављају крајем 19. века под утицајем Запада, када добијамо прве дописнице 1869. године. Штампање дописница, а потом и честитки у Банату омогућиле су ране појаве првих штампарија. Мала ручна преса радила је у Падеју већ 1790. а прву праву штампарију у тадашњем Великом Бечкереку имао је 1847. Паул Плајц, што му је омогућило и штампање првих новина.

Када је реч о размени порука писменим путем па и честитки, преписка је била привилегија образованих, па су новогодишње и божићне поруке размењиване само у грађанском слоју. Оне су биле и симбол важног друштвеног статуса.

Због мултиетничке структуре становништва, у Војводини су се славили различити празници и обичаји, стога су биле најбројније божићне, ускршње, славске и сличне. Честитке које се чувају у војвођанским домовима потичу из Аустрије, Немачке, Италије, Енглеске, Русије, Чешке, САД...

Писане су на различитим језицима и одликују се краснописом и читкошћу, што указује на вредност не само илустрације, него и поруке. Илустрације честитки веома често су мењане, због чега се појављује велики број мотива. Симболи среће, благостања, љубави и младости морали су бити део сваке поруке.

Сцена Христовог рођења је доминантна композиција божићних честитки, а обавезна грана јелке представља симбол дуговечности и непроменљиве среће, зато што и зими задржава зелене иглице, па делује младо и свеже чак и у дубокој старости. Бадњак од храстовог дрвета је симбол живота, бесмртности или трајања. Божићна слама представља усеве, ново жито и има плодотворну снагу. Ту су и свеће, јер у народу влада веровање да њихова блага светлост штити од разних недаћа.