Кад мајор Мукало командује капетану Рикалу

Ово се стварно догодило: код некадашњег драгстора у Нушићевој, двојица зидараназдрављали су пивом. Нису се знали, па се један представио као Газивода, а други му одвратио да је Водогаза. Нико никога није зафркавао! Ни капетан Рикало и мајор Мукало нису се спрдали један са другим, док су се надвикивали на војној вежби негде у СФРЈ крајем седамдесетих. Стварно нису! Обојица су заслужила да освану на списку, заједно са Пешком, Кењалом, Ћоћкалом, Накарадом, Ћућком, Шупком, Мотиком, Лелекуром, Зломужницом, Мачкодером, Масникосом… Набрајању не би било краја да оријенталиста Српко Лештарић, сакупљач и преводилац арапских народних бајки, негде није морао да подвуче црту. У „Занимљиви српски презименик”, који је осмислио као каталошки приказ несвакидашњих српских презимена, утиснуо је њих чак 5.500. Књига је укоричена, али потрага за новим и другачијим не престаје. Са Српковог радног стола опомиње папирић на којем је управо дописао: Церовина, Поледица, Јасика, Срдоч...

– Ха, имамо Церовину у „Политици” – примећујем, а аутор узвраћа да има још новинара у угледном листу са другачијим презименима: Ћук, Дерикоњић, Чпајак, Мучибабић...

А како је све почело?

– У почетку сам намеравао да направим скроман списак од сто необичних, али се он за тили час проширио на 365 – довољно за сваки дан у години. После две недеље почео сам да га повећавам до 1001, што ме асоцирало на „Приче из 1001 ноћи”. Показало се да ни тај број неће бити довољан – присећа се аутор „Занимљивог презименика”.

За око три године успео је да дође до 5.500 презимена од којих је одабрао сто (плус једно) најживописнијих и сместио их у „Излог” своје књиге.

Српко Лештарић (Фото З. Анастасијевић)

– Осмишљен је као наговештај онога са чиме ће се све читаоци сусретати док буду читуцкали каталог. Па нек знају да у Србији имамо и Бкиће, Прцовиће, Тртовце, Јогунице, Бабарогиће, Гуливрате, Фрфулановиће, Надрљанске, Ушљебрке… Али, нико не треба да жури и помисли да су презимена из излога најзанимљивија. Имам још бар пет једнако ефектних спискова – загонетан је Српко.

У Србији има отприлике 50.000 презимена, од којих је 20.000 двосложно и завршава се на „ић”. Таква нису ушла у каталог, као ни она настала од страних речи, попут Клајн. Међу најдужим, са чак седам слогова, издвајају се Сувочесмаковић и Гавранкапетановић.

У изградњи „презименика” Лештарића су надахнуле одјавне шпице, комшијске приче, надгробни споменици, читуље…

– Док сам шетао Земунским гробљем наишао сам на споменик породице Суботић. На надгробној плочи уклесано је име чувеног др Војислава Суботића, али са два Б. После малог истраживања закључио сам да у Србији више нема ниједног представника Субботића, ни у телефонском именику, ни у Речнику САНУ, због чега се то презиме нашло на списку најзанимљивијих – објашњава аутор.

Српска презимена су углавном изведена од имена сродника, оца или деде, каткад мајке или баке. Несумњиво најнеобичнија долазе са рубова српских етничких простора – из Крајине, Лике, Далмације, Херцеговине и Војводине. Аутор их је поделио на неколико тематских целина – према нарави, склоностима и понашању, расположењима и душевним стањима. Ту су презимена интелектуалних одлика, крволочна, трудољубачка и трудомрзачка, ласцивна, презимена од назива за воће, поврће, зачине, пива... На списку су и богохулна, презимена небеских прилика, лепе спољашњости…

– Занимљиве су и подударности између презимена и занимања појединаца који их носе. У Земуну је на размеђи 19. и 20. века живео гостионичар Аркадије Бокалић, а у Србији постоји и гинеколог Рибић, лекар Болесников, гастроном Гладић… У престоници има једна Звездана која се презива Музика, затим жена чије је презиме Македонска Торбица. Међу несвакидашњим комбинацијама је и име глумице Ђурђије Цветић – набраја Лештарић.

Највише презимена у каталогу почиње на слово К.

– За њим следе Б, П и М. На ова четири слова почиње 2.301 презиме у каталогу, док веома мало њих почиње на свако од следећих слова: Ђ, Е, Ж, Љ, Њ, У, Ф, Х и Џ – истиче Српко Лештарић.

----------------------------------

Устаљена од 20. века

Српска презимена најраније се бележе у црквеним књигама у околини Задра и Шибеника крајем 17. века. Кнез Александар Карађорђевић 1851. наредио је успостављање трајних, наследних презимена по најстаријим и најзначајнијим прецима, али су тек око 1900. она постала устаљена у Србији. По завршетку Првог светског рата систем идентификације помоћу презимена нашао се у примени на целом Балкану. Сада су најучесталија Јовановић, Петровић, Павловић, Николић и Ђорђевић. Настала су од мушких личних имена преузетих од хришћанских светитеља и потичу из туђих језика – прво из арамејског, а остала из грчког. Само у Београду Јовановића има око 40.000, Петровића око 30.000, Николића око 25.000, Ђорђевића готово 20.000.

----------------------------------

Тематске целине према:

Нарави

Добрић, Звоцић…

Склоностима и понашању

Плачкић, Шмркић…

Расположењима и душевним стањима

Ведрић, Мрзић…

Интелектуалним одликама

Зјакић, Бенаковић…

Небеским приликама

    – Кишић, Олујић …

Лепој спољашњости

Ђинђић, Лепшић…

Презимена има и:

Крволочних

     – Кољивратић, Мучибабић, Мачкодавић …

Трудољубачких и трудомрзачких

Работић, Дангубић, Небригић…

Ласцивних

Курић, Прчетић…

Од назива воћа, поврћа, зачина, пива и јестива

Шљивић, Боранијашевић, Кобасичић… 

Богохулних

Ђаволовић…

Насталих од сложеница

     – Козоглавић, Зломислић, Злојутровић