Нуклеaрни отпад у зарђалим бурићима

За разлику од Француске која има више од 50 електрана и одлагалиште радиоактивног отпада у месту Шампањ (познатом по производњи пенушавих вина), удаљеном 150 километара од Париза, Србија нема нуклеарку, али има „Винчу” и радиоактивни отпад.

Неколико стотина килограма овог опасног отпада смештено је у Институту за нуклеарне науке у Винчи, који је тако постао еколошка бомба надомак Београда. Ово је једино место где се више од шездесет година „привремено” одлаже радиоактивни отпад из Србије (пре је стизао из целе СФРЈ, осим из Кршког).

Радиоактивни отпад није смештен на одговарајући мачин, тако да и није баш безбедан по околину. Највише је домаћег, винчанског радиоактивног отпада, али ту су смештени индустријски и медицински отпад, као и радиоактивна земља с југа Србије која је донесена у Винчу након чишћења тог терена од касетних бомби са осиромашеним уранијумом.

Како објашњава др Илија Плећаш, директор Лабораторије за заштиту од јонизујућег зрачења и заштиту животне средине Института за нуклеарне науке, Винчи недостају нуклеарни физичари и новац за чување овог отпада. Чува се ниско и средњерадиоактивни отпад, али и употребљено нуклеарно гориво које треба да буде пребачено у Русију. У једном од два хангара, први је саграђен пре 45 година, отпад се налази у металним бурићима који кородирају, док је други хангар у мало бољем стању, саграђен је пре 25 година. Ова два хангара су пуна. Употребљено нуклеарно гориво је безбедно. Винчу редовно контролишу стручњаци из Међународне комисије за атомску енергију.

Пре нешто више од три месеца постављен је камен-темељац за изградњу трећег хангара у који би био смештен препакован и прерађени отпад из постојећа два. Премештањем у овај трећи хангар требало би да буде завршен тај посао пред транспорт отпада на неку локацију у Србији (држава треба да одреди локацију), што је предвиђено и ВИНД пројектом. Овај пројекат обухвата четири фазе: извоз употребљеног нуклеарног горива у Русију, санацију складишта радиоактивног отпада, декомисију великог реактора и заштиту од зрачења. Када се све ово заврши Винча ће постати еколошки безбедна, односно зелена оаза Србије.

Измештање радиоактивног отпада један је од горућих проблема друштва, будући да држава још није одредила локацију за његово трајно одлагалиште. По важећем закону о јонизујућем зрачењу из 1996. године, прописано је да се у року од пет година обезбеде услови за трајно одлагање радиоактивног отпада. Овај проблем се гура под тепих углавном због тога што смо сиромашни и што нема довољно новца да се изгради трајно складиште радиоактивног отпада.

Како каже Плећаш, трајним измештањем овог отпада из дворишта института, Винча би коначно постала научна установа, а не гробље отпада.

Стога су стручњаци овог института покренули акцију, заједно с Министарством за науку уз подршку Међународне агенције за атомску енергију, да се изврши притисак на државу да што хитније пронађе локацију за одлагалиште средњег и нискорадиоактивног отпада. Плећаш има решење. Он предлаже да се радиоактивни отпад смести у неком напуштеном подземном војном објекту, у ненасељеном делу Србије. То би било јефтиније од изградње одлагалишта. Према његовој процени, изградња новог објекта коштала би око 30 милиона евра.

„Ако би одмах почели припремни радови на изградњи одлагалишта за радиоактивни отпад трајали би најмање пет до седам година”, процењује он. Најпре треба наћи локацију која би од најближег насељеног места била удаљена око седам километара, затим треба купити земљу, ископати јаму дубине око 10 метара, обложити је бетоном. Претходно је потребно припремити, то јест препаковати и прерадити отпад, сместити га у металне буриће, пребацити у бетонске контејнере, убацити у бетонску јаму, прелити шљунком, залити бетоном, поравнати земљом и засадити траву. Тако су урадили Французи, што би, по Плећашевом мишљењу, било једно од бољих решења за нашу земљу. Немци су радиоактивни отпад сместили у рудник соли, Швеђани у гранитну стену.

Подсећања ради, претходних година било је неколико предлога за локацију где би се трајно одложио отпад из Винче. Било је спекулација да се овај отпад одложи у бившем руднику уранијума Кална подно Старе планине, затим у Алексиначким рудницима, јамама Соколских планина...