Више бакра без дима

Бор – Нова борска топионица бакра саграђена је као државни пројекат, од значаја за индустријски развој Бора и Србије.Изграђена је за три и по године уз државну гаранцију за кредит канадске извозне банке и кредите наших фондова, по пројекту канадског „Лавалина” и технологијом финског „Ототека”, укупнимулогом од 250 милиона евра.На свечаности у Бору поводом завршетка нове топионице(80.000 тона бакра годишње) и нове фабрике сумпорне киселине(400.000 тона)речено је да су Борани први пут, изградњом ова два постројења, после више од сто година, добили потпуно чисто небо(биће тако од марта ове године) и двоструко већу производњу бакра, племенитих метала и сумпорне киселине.

Реч је управо о новој технологији аутогеног топљења(без употребе угља) која ће повећати искоришћеност бакра из руде са 93,5 на 98,5 одсто, а из неба над Бором коначно ће нестати и отровни сумпор-диоксид. До сада је, деценијама, овог и других отрова било 30 до 50 одсто, а од ове године биће их тек 1,5 процената.Бољим коришћењем бакра из руде добиће се толико новца да ће њиме моћи да се отплаћују сви годишњи ануитети за узете кредите за изградњу топионице и фабрике сумпорне киселине.

Пре неколико дана, уочи новогодишњих празника, директор борске компаније Благоје Спасковски подсетио је новинаре како је градилиште посебно бујало од маја до децембра минуле године.Рекао је да је 1.маја било завршено тек 53 одсто топионице и 36 процената фабрике сумпорне киселине.А онда су пројектанти, испоручиоци опреме и наши неимари(укупно 25 предузећа које је предводио београдски „Енергопројект”, уз надзор београдског Грађевинског факултета) кренули у велику офанзиву. У две смене, често и у три, радило је између 700 и 800 неимара како би све завршили пре него што крене зимски кијамет, и пре многобројних јануарских празника.

–Научили смо доста од странаца и подсетили се на наше послератно ударништво у Бору – са усхићењем говори директор Спасковски. – Многи су се сада овде баш доказали, а мене је посебно обрадовало да видим како је стасала нова генерација менаџера у некада моћном „Енергопројекту”.Сигурно ће им се,после Бора, отворити и нови послови у земљи и свету.И многима који су били њихови подизвођачи, посебно нашим борским стручњацима.

Борски градитељи и менаџери остварили су и многе уштеде и знатно појевтинили инвестицију пројекта.Да није било тих уштеда, изградња би трајала и знатно дуже, а улог од 250 милиона евра био би знатно увећан.

– Одустали смо од градње нове фабрике за пречишћавање отпадних вода и тако уштедели 43,5 милиона евра – наводи Спасковски.–Проценили смо да је сасвим довољно да реконструишемо стару фабрику и у то смо уложили само милион и по евра. Ревитализовали смо, штедећи, и још нека добро очувана постројења из старе топионице као што су флотација шљаке, конвертори, топионички торњеви, трафостаницаа појефтињењу производње допринеће и новосаграђена енергана која ће, из вишка паре из постројења, обезбедити 30 одсто електричне енергије новој топионици.

Док говори о уштедама, Спасковски подсећа и да је стара топионица радила све време док је трајала изградња нове.Тако је, истовремено, било добрих плата за 5.000 запослених у борској компанији и дажбина за државне фондове, а продајом метала из порушене старе фабрике сумпорне киселине, и још неких постројења, обезбеђен је новац за функционисање машина на новом градилишту.

Борани се посебно радују обећаном потпуно чистом ваздуху у њиховом рударском граду.Новинарима је речено да ће га бити већ у првој половини ове године.До тада ће до темеља бити порушена стара топионица.У фабричком кругу нове до тада ће процветати шпалири већ засађеног воћа.Биће и бреза, и травњака и цвећа.

Новинарима је наговештен и фестивал цвећа у Бору. Најкасније у мају на њемуће се окупити цвећари из целе Србије и неких околних земаља.Терасе борских вишеспратница Борски комбинат бакра улепшаће са око 20.000 цветних жардинијера.

---------------------------------------------------

Више домаће руде

Нова топионица доносићеРТБ Бору двоструко већи профит тек за годину и по дана, када сви рудокопи у Бору и Мајданпеку буду остварили „скраћени” план увећане производње руде. Тек тада ће престати потреба за увозним концентратом па ће се и профит топионице са првобитних 12, са само домаћом рудом, увећати на 24 милиона евра.

Премијеру Вучићу обећана је убрзана обнова рудокопа и предочено му је да руде има довољно и за наредних сто година. Само је потребно што пре увећати инвестиције у рударство, уз помоћ и државе и иностраних партнера.

---------------------------------------------------

Невреме зауставило Мајданпек

План производње бакра у 2014. највероватније није испуњен због временских непогода, посебно у мају и децембру минуле године, које су највише погодиле Мајданпек.Директор Спасковски каже да производња у Мајданпеку, после невремена у децембру, још није стабилизована и да се може очекивати „мањак” у годишњем плану Комбината од око 4.000 тона бакра, што вреди око 21 милион долара.