Теофил постао Товило

У Србији су и данас најпопуларнија имена Милица и Драган, а корак иза њих су Марија и Александар, Мирјана и Зоран, Драгана и Никола... Поред ових имена, каже Предраг Ђорђевић, матичар за места Корбово и Текија у кладовској општини, родитељи се последњих година, макар у источној Србији, најчешће одлучују да свог сина или ћерку назову – Стефан, Игор, Милош, Тања, Теодора, Софија...

– На избор имена утиче средина, али и популарне личности, зато у последње време имамо све више Новака. Иако је све мање деце која носе име предака, враћају се у моду имена српских краљева и владара – Урош, Вук... – објашњава Ђорђевић.

Има и оних који нагињу необичности: то показују подаци из области коју као матичар покрива наш саговорник, у којој живе Имекија, Истодор, Винету, Касандра... Додуше по чувеном јунаку из некада популарних романа Карла Маја већ годинама ниједно дете није добило име у источној Србији, а све је мање и девојчица које се називају по јунакињи некадашње хит-серије.

Страна имена најчешће добијају малишани чији је један родитељ из Србије, а други из стране земље. Тако су Карамундо и Карера понели имена по одлуци њихове мајке Јапанке, а у источној Србији расту и мали Вили и Кевин Клајн, коме је отац Немац а мајка из наших крајева.

– Иако су за наша поднебља ова имена необична, њих најчешће добијају деца гастарбајтера. А то је разумљиво, јер наши људи који годинама живе у иностранству настоје да детету дају име помоћу којег ће се уклопити у средину у којој расту.  Зато имамо и Елизабету – то није српско име, али девојчица га је добила, јер живи у страној земљи – истиче Ђорђевић.

Уколико се дете роди на дан неке славе – најчешће ће понети име свеца у чијем дану је рођено. Зато последњих година девојчице рођене на Петровдан по правилу се зову Петра, док дечаци који свет угледају на Светог Николу – буду Никола.

– Срби нису склони да у свом именослову много експериментишу, што нас може навести на тврдњу да чувају сопствену традицију и историју. То значи да су и данас изузетно фреквентна имена Стефан, Немања, Милош, Марко, а с друге стране чувају и традицију по којој дете својим рођењем доноси себи име, нарочито је то видно код деце која су рођена у време великих црквених празника као што су имена Богдан, Бошко (кад се роде око Божића), а онда и Ђорђе, Ђоко рођена око Ђурђевдана, даље Јован и Митар – каже за „Политику” професор др Михаило Шћепановић са Филолошког факултета у Београду.

Није реткост, каже овај стручњак, да се они који дају име детету идентификују са јунацима из литературе, филма и остале продукције мас-медија.

– Када се то уради с мером и када се не нарушава морфолошка структура самог језика, онда то могу бити успешне ономастичке креације, а такав случај имали смо са именом Анђелка после емитовања серије „Рањени орао”. У последњим истраживањима, у радовима мојих студената на мастер студијама (Имена Рома у Сремчици) приметан је уплив имена оријенталног порекла која се опет прилагођавају творбеној парадигми српског језика, а то су имена Исо, Сајо, Бекија, Емина, Селма – наводи Шћепановић.

На избор имена утичу социјално окружење и околина, али је давно иза нас време када су се међу нама рађале Тракторка, Авионка, Шпоретка, Стаљинка… У педесетим годинама прошлог века најпопуларнија су била имена Радмила, Љиљана, Милан и Слободан, али одувек је било и оних људи са крајње необичним именима.

– Међу необичним, али са друге стране, препознатљивим именима су Товило и Јадоксија. Уколико бисмо се ослонили на народно етимологисање, онда бисмо имена повезали са глаголом товити и именицом јад, али су то преузета грчка имена која су само преобучена у фонетско рухо српског именослова, па је Теофил постао Товило, а Евдокија Јадоксија – наводи наш саговорник.

Према попису становништва из 2011. године, чији су подаци о најчешћим именима у Србији, како за „Политику” наводе у Републичком заводу за статистику – најновији, у целој земљи међу најпопуларнијим именима су и Милош, Марко, Горан, Душан и Дејан, као и Снежана, Љиљана, Ивана, Ана и Гордана. Већина ових имена, међутим, била су међу најпопуларнијима и пре три – четири деценије.

Случајни надимци

Професор Михаило Шћепановић истиче да је однос између коришћеног и крштеног имена често у раскораку са било каквом озбиљнијом језичком анализом, нарочито када се испрече „ванлингвистичке” чињенице.

– Ту су нарочито занимљиви промашаји пијаних кумова из ранијих времена. Тако женски надимак Дука не можете повезати са личним именом Љубинка које је кум донео у кућу, а у цркви је оставио име Добрунка. Та девојчица, до поласка у школу није знала своје право име – објашњава Шћепановић.