Горан Перчевић коначно сведочи о Миловану Бојићу

Хапшење Горана Перчевића, некадашњег функционера СПС-а а сада бизнисмена, осим незаконитости у вези са узимањем кредита од Универзал банке, ставиће тачку и на један судски поступак. Он је, наиме, једини сведок који треба да буде саслушан да би поступак против Милована Бојића, некадашњег министра здравља, био окончан. После силних заврзлама и немогућности да буде приведен у суд, Перчевић се за који дан, коначно, појавити пред судијом у својства сведокапоступка против Бојића.

Безуспешно је судија Првог основног суда у Београду који води поступак против Бојића, дуже од две године покушавао Перчевића да дозове у суд. Иако су му позиви упућивани на кућну адресу, иако је новчано кажњаван, па чак и налагано његово привођење, од Перчевића није било ни трага ни гласа. Најзанимљивији детаљ, чини се, у читавој ствари јесте чињеница да је потражно одељење Полицијске управе Палилула потврдило поступајућем судији да он живи на адреси која је наведена у списима предмета, а убрзо и пожалило да им на вратима стана број 13, упркос томе што с куцали, нико није отворио врата.

– Перчевић је позиван десетак пута. У већини случајева, суд је обавештаван да сведок није преузео позив, иако му је он слат на адресу која је званичним путем добијена од полиције. С обзиром на то да се није одазивао на позиве, суд је наложио припадницима Полицијске управе Палилула да приведу Перчевића и доведу га у суд. Ни то није дало резултате. У писменој обавести, полиција је у обраћању суду навела да су њени припадници куцали на врата стана број 13 на адреси на којој сведок живи, али да им нико није отварао врата. Позив овом сведоку достављан је и преко огласне табле суда што се, према закону, сматра да је позив уредно достављен. Међутим, од Перчевића није било ни трага, ни гласа. Њему једноставно није било могуће уручити позив, нити га привести – закључује саговорник „Политике”.

Сада, када је Перчевић иза решетака, према његовим речима, поступак против Милована Бојића коначно ће бити окончан. И то на наредном претресу које је заказано за крај јануара. Перчевић би, сасвим сигурно, и раније био саслушан да је поступајући судија у поступку против Бојића, одмах по хапшењу некадашњег функционера СПС-а, званично обавештен о томе.

– По закону, на дан када је био заказан главни претрес, полиција је судију званично обавестила о Перчевићевом хапшењу. Међутим, иако је тада био доступан правосудним органима, он није био приведен. Тек пошто је поступајући судија издао нови налог за хапшење, он је из притворске јединице Окружног затвора у Београду доведен суд. Апсурдно, али је тако – објашњава наш саговорник.

Иначе, Милована Бојића оптужница терети да је као директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” злоупотребио службени положај у продуженом трајању. Првобитном оптужницом стављено му је на терет да је као први човек „Дедиња” прекршио закон чак шест пута, али је током поступка Тужилаштво одустало од појединих дела, па је Бојићу, после окончања доказног поступка, 28. марта 2012. године изречена казна затвора у трајању од десет месеци за „само” четири дела.

Некадашњи директор института „Дедиње” оглашен је кривим зато што је током априла 1995. године надлежним службама дао налог да се девизна средства која су уплаћивали страни држављани за пружене здравствене услуге у овој установи не уплаћују на рачуне института, већ на рачун посебне девизне благајне у коју се „слило” укупно 261.950 тадашњих немачких марака. Тај новац Бојић је исплаћивао једној особи за штампање књиге, другој за учешће на конгресу нуклеарне медицине у Паризу... Оптужен је и што је 14. јануара 2000. године закључио уговор о „климатско-бањском третману са Специјалним заводом за превенцију, лечење и рехабилитацију обољења тироидне жлезде на Златибору који је потписао и оверио печатом института, иако по Статуту институције на то није имао право”. С рачуна института, по поменутом уговору, „скинуто” је милион динара и уплаћено на рачун центра на Златибору. На овај начин, институт је како је утврдио суд, оштећен за тај новац.

Због жалби на изречену пресуду, предмет је прослеђен Апелационом суду који је после већања, укинуо пресуду и поступак вратио на ново суђење. Првостепеном суду наложено је да у поновљеном поступку као сведоке саслуша све особе које су биле чланови УО у доба када је директор „Дедиња” био Бојић, како би се утврдило да ли је први човек ове лекарске установе „делио” новац самоиницијативно или је за то имао одобрење УО. И, саслушани су сви, осим Перчевића.