Политичкe игрe око прислушкивања

Ко је кога, зашто, да ли са одлуком суда или без ње прислушкивао, питање је око кога су јуче ломили копља представници власти и опозиције, међусобно се оптужујући за злоупотребу служби безбедности. И демократе и напредњаци су тврдили да је под њиховом влашћу праћење и прислушкивање политичких неистомишљеника рађено строго по закону, док су пак они други ове методе користили у борби против опозиције. Једино председник Нове странке Зоран Живковић тврди да је био „жртва” служби безбедности и ДС-а и СНС-а.

Још није извесно да ли ће ова афера, коју је покренуо  омбудсман Саша Јанковић својом тврдњом да Војнобезбедносна агенција (ВБА) незаконито врши оперативну обраду, а повремено и прислушкује политичке странке, лидере синдиката и судије, имати и скупштински расплет.

Наиме, председник Одбора за контролу служби безбедности Момир Стојановић јуче је за „Политику” објаснио да је од МУП-а затражио податке које су припадници овог министарства дали омбудсману и на основу којих је Јанковић оптужио ВБА. Такође је затражио од ВБА да се изјасне о Јанковићевим наводима. Тек када чује све три стране, одлучиће да ли су безбедносне службе прекорачиле овлашћења и у том ће случају заказати седницу скупштинског одбора којем председава.

Посланици, међутим, више не траже само да се испита најновији случај евентуалног недозвољеног прислушкивања већ да се отворе архиве и види ко је прислушкиван у прошлости. Тако председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун сматра да би требало проверити да ли је било недозвољеног прислушкивања функционера СНС-а док су били у опозицији. О томе да су њега и Томислава Никoлића прислушкивали у време док су били опозиционари, пре две године је говорио и Александар Вучић. Премијер је тада за Б92 рекао да је од 2006. до 2012. године за потребе БИА и МУП-а извађено укупно 111.436 листинга.

Дрецун је, реагујући на предлог ДС-а да се испита ко је по доласку на власт СНС-а наложио да се прислушкују председник Николић и тадашњи потпредседник Вучић, рекао да њихове предлоге треба чути, али да је питање колико су они озбиљни.

Коментаришући тврдње Саше Јанковића да се не осећа безбедно јер му прете, Дрецун је рекао да је на надлежним институцијама да спрече угрожавање безбедности уколико оно постоји.

Посланик СНС-а Владимир Ђукановић каже за наш лист да би волео да се тема прислушкивања отвори у Скупштини Србије, али додаје да се то сада ради „тенденциозно” и да омбудсман није пружио ниједан доказ за своје оптужбе на рачун ВБА.

Одбор за контролу служби безбедности чији је он члан контролише рад БИА, ВБА и ВОА и ове службе им, како каже, редовно подносе извештаје. „Ми можемо сваку меру да проверимо. Ишли смо у контролу рада БИА и ВБА и могу да кажем, на основу онога што смо видели, да су све мере биле по закону, то јест по одлуци суда. Чак су нам изашли у сусрет, па смо видели читаву процедуру, ком суду је упућен захтев, кад је суд дао одобрење”, објашњава Ђукановић, али додаје и да би било занимљиво видети и испитати како МУП, који иначе не потпада под контролу одбора чији је он члан, примењује мере које су у његовом домену.

Ђукановић је за Танјуг подсетио и да су новине својевремено, у време док је Саша Вукадиновић био шеф БИА, писале о томе да је његов телефон прислушкиван и да су се преко њега ловила кретања Вучића и Николића када су били опозиција. Јанковић, како каже Ђукановић, тада ни једну једину реч није рекао о томе шта службе раде.

Ђукановић сматра и да Јанковић на „мало чудан” начин жели да сарађује, подсетивши да омбудсман мора да схвати да није независна институција.

„Он је институција врло зависна од парламента зато што га парламент бира и он нама подноси одређене извештаје и овај парламент такође контролише те институције ВБА, ВОА, БИА. Према томе, контрола и те како постоји”, навео је Ђукановић.

Ако се Јанковићу приговори нешто на његов рад, онда, како каже Ђукановић, имамо једну лавину оптужби да смо ретроградни, зато што је он овде, изгледа, постављен у ранг неког божанства коме изгледа нико жив не сме ништа да каже, а, додаје, то је нешто што је заиста лоше.

Шеф посланичког клуба демократа у парламенту Борислав Стефановић сматра, међутим, да би директор ВБА требало да поднесе оставку због нелегалног прислушкивања, а шеф клуба СДС-а Марко Ђуришић очекује да због тога реагује парламент, те да се донесу измене закона о служби безбедности.

Стефановић је рекао да верује Јанковићу, као носиоцу независне институције, и у оно што је његов налаз, који је дао на увид јавности, истакавши да је то „скандал пар екселанс”.

„То није моја уобразиља, само смо гледали реакцију омбудсмана који је приметио нешто о чему су сви сумњали и о чему се шушкало. Он је први то званично рекао и то је скандал ’пар екселанс’. После тога не видим како све може остати исто као досад”, рекао је Стефановић, позивајући Владу Србије да зашити Јанковића и омогући му несметан рад.

„Не постоји више простор за критику, а ако неког критикујете, ви сте страни плаћеник. То је филм који смо гледали, али Вучић зна да се тај филм није добро завршио по њих, па неће ни сад”, рекао је он, а преноси Танјуг.

Марко Ђуришић је пак рекао да очекује да се случај разјасни до краја.

„Оно што буди додатну сумњу јесте то да омбудсман није могао да изврши увид у рад ВБА, иако је претходних година то радио када је у питању БИА. Ти извештаји су усвајани у парламенту. Ми очекујемо да се случај разјасни и да скупштина реагује и, у крајњој линији, да се измени Закон о служби безбедности”, рекао је Ђуришић, уз опаску да не зна да ли је било конкретног прислушкивања лидера његове партије Бориса Тадића или њега лично.

Јелена  Церовина

------------------------------------------------------------------

Прислушкивање по закону  

Обавештајне службе имају строго дефинисана правила по којима могу да „приступе електронским комуникацијама”, односно да прислушкују и приступе листинзима разговора и локацији са које је разговор вођен. Потребно им је одобрење суда и за добијање те дозволе постоји више начина. Оперативац предлаже шефовима „објекат” који би требало да буде под присмотром, онда директор агенције шаље предлог, у једном случају, надлежном тужиоцу вишег тужилаштва, који процењује да ли је он валидан или није. Уколико јесте, он са тим предлогом и сагласношћу одлази код судије за претходни поступак (бивши истражни судија) који одобрава мере електронског надзора. У том случају прислушкивање је временски ограничено на шест месеци после којих се мора покренути кривични поступак против онога који је предмет одбране. Уколико се не пронађу докази да је онај ко је праћен учествовао у кривичном делу – подаци до којих се дошло прислушкивањем морају бити уништени. 

У другом случају директори обавештајних агенција могу да затраже и одобрење од Врховног касационог суда. Када је реч о Војнобезбедносној агенцији, коју Саша Јанковић сумњичи да учествује у прислушкивању „лидера синдиката, појединих политичких партија и појединих судија“, та агенција има две законске могућности да прислушкује. Прва је за потребе вођења кривичног поступка, а сама ВБА после шест месеци мора да покрене поступак против оног кога електронски надзире. Друга могућност је заштита националне безбедности. У том случају ВБА не мора да покрене поступак против оних које је прислушкивала. Поједине службе ранијих година знале су често да злоупотребе одлуке суда за прислушкивање тако што се у захтеву за одобрење наводио број телефона мете прислушкивања, а онда се у образложењу наводило да је потребно надзирати тај број како би се утврдио идентитет непознатог нарко-дилера. То се најчешће користило за прислушкивање политичких противника, а у обавештајним службама и полицији већ годинама тврде да се са том праксом одавно престало.

Д. Т.

------------------------------------------------------------------

Омбудсман није доступан 

Заштитник грађана Саша Јанковић из непознатих разлога није желео да говори за „Политику”. У уторак је у разговору са нашим новинаром рекао да је „много тога већ речено” и да му доставимо питања мејлом, па ће нам одговорити писмено. Послали смо Јанковићу основне тезе за разговор и замолили га за разговор уживо, како бисмо имали прилику да поставимо евентуална потпитања и добијемо појашњења, али нам на тај мејл Јанковић није одговорио. Током јучерашњег дана Јанковић није одговарао ни на наше позиве и СМС поруке.

Д. Т.

------------------------------------------------------------------

Живковић: Прислушкују ме и под ДС-ом и под СНС-ом

Председник Нове странке Зоран Живковић тврди да га домаће безбедносне службе прислушкују. Он каже да је садашња власт на челу са Српском напредном странком наставила ту праксу прислушкивања политичких неистомишљеника коју је злоупотребљавала и Демократска странка када је била на власти.

„Ја сам уверен да ме и прате, али немам доказа за то. Мени је Безбедносно-информативна агенција 2005. године поново отворила досије, а то исто је урадила и Војнобезбедносна служба у јануару прошле године”, истиче Зоран Живковић, за „Политику”.

Према његовим речима, ове мере имају смисла, ако за то постоји законски основ и уколико је деловање појединца на штету државе или уставног поретка. Он уверава да такав основ данас не постоји када су у питању опозиционе партије.

„Ја сам у два периода праћен од домаће безбедносне службе. Први пут је то било од средине 90-их година прошлог века до новембра 2000. године, када сам постао министар унутрашњих послова. Тада је мој досије званично затворио Раде Марковић коментаром да није утврђена моја противуставна делатност, па сада имам написмено да сам патриота”, наглашава Живковић.

Он тврди да зна ко је био његов Лука Лабан, иначе лик у филму „Професионалац” који је службено пратио једну особу, и уверава да је то био извесни Топлица Милошевић. У тој првој фази праћења ја сам му био посао пет година, уверава Живковић, који каже да је то сазнао када је постао државни функционер. 

На питање какве су његове информације да су напредњаци недозвољено прислушкивани док су били опозиција, што је јуче рекао Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију, Живковић одговара да је то могуће.

„Не би ме то чудило да су напредњаци прислушкивани док су били опозиција, јер ако сам ја био праћен као незадовољни члан ДС-а, иначе странке која је тада била на власти, вероватно је служба била злоупотребљавана и против напредњака када су били опозиција”, нагласио је Зоран Живковић.

Д. Спаловић

------------------------------------------------------------------

Бабић: Јанковић треба да се обрати државним органима ако се не осећа безбедно

Шеф посланичког клуба СНС-а Зоран Бабић је изјавио јуче да се теме безбедности не решавају у медијима и у јавности и поручио заштитнику грађана Саши Јанковићу да се обрати институцијама система ако се не осећа безбедно. „Сигуран сам да и Јанковић, као врсни правник, зна да се теме безбедности не решавају у медијима и у јавности, већ у институцијама система. Сва сазнања и осећај несигурности треба да пријави надлежним државним органима, који би се по тим пријавама и определили”, рекао је Бабић Танјугу. Он је додао да се СНС залаже за сигурност свих грађана, па и за Јанковићеву, као грађанина и као заштитника грађана.

Бабић је подсетио да су прошле године представници државе прихватили и извршили исправке у свом раду у 94 одсто случајева, што, како је оценио, показује озбиљност државе, институција и владе, као и поштовање према институцији заштитника грађана. „Тај проценат је највиши у Европи и у окружењу и показује озбиљност у сазревању владе и нас као друштва. Што се тиче било каквих осећаја угрожености и претњи, њима није место у медијима, већ у институцијама система”, поновио је он.

Танјуг

------------------------------------------------------------------

Хаџић: Напад на омбудсмана напад на институције

Председник Управног одбора Београдског центра за безбедносну политику Мирослав Хаџић оценио је да последњи напади на омбудсмана Сашу Јанковића представљају атак на институције и да је кључно питање ко ће штитити заштитника грађана. „Кренула је хајка на омбудсмана, чији је циљ да се дезавуише и дерогира тај независни орган, да се постави питање шта ће нама уопште та институција. Није то само атак на Сашу Јанковића, већ на све институције”, казао је Хаџић за агенцију Бета. Коментаришући да ли се може довести у питање цивилна контрола безбедносних служби у Србији, Хаџић је рекао да је потребно разликовати цивилну од демократске цивилне контроле тих служби. Хаџић је додао да не постоји законски основ који дозвољава војним службама да прикупљају податке о цивилима и да такве активности, уколико их војска спроводи, представљају директно кршење закона и злоупотребу службе. 

Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је раније да се не осећа безбедно због претњи које добија након што је објавио сазнања по којима Војнобезбедносна агенција без одлуке суда, прикупља податке о синдикалним лидерима, политичким партијама и појединим судијама.

------------------------------------------------------------------

ВБА није имала одобрење суда за прислушкивање цивила

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је да Војно безбедносна агенција није имала налог за прислушкивање цивила, јер јој га тај суд није издао. Уколико је ВБА прикупљала податке о носиоцима правосудних функција, политичким партијама и синдикатима то је радила без одобрења суда, рекао је он за Н1. „ВБА не може да без одлуке суда спроводи мере надзора ни према коме, а посебно не према цивилима. ВБА може да поднесе захтев са одговарајућим индицијама или доказима, на основу којих ћемо да одлучимо да ли ћемо изаћи у сусрет и одобрити примену тих специјалних метода ”, рекао је Милојевић.

Танјуг