„Анатомија простора” Моме Марковића

Слике Момчила Моме Марковића (1927–2013), реномираног уметника, плодног илустратора ,,Политике” и дугогодишњег професора Факултета примењених уметности у Београду биће предмет изложбе „Пејзаж као сублимација”, која се отвара вечерас у 19 часова у престоничкој галерији „Београд”. Аутор изложбе Срђан Ђиле Марковић, визуелни уметник и Момчилов син, овом је приликом истакао да од радова насталих током педесетих и шездесетих година прошлог века, који ће бити изложени до 2. марта, већина дуго или никако није представљена београдској публици. Мома Марковић био је и један од оснивача уметничке групе „Данас”заједно са Радомиром Дамњановићем Дамњаном, Марком Крсмановићем и Слободаном Пејовићем.

– После дужег временског периода изложено је 14 Моминих слика. Већина радова потиче са његове изложбе одржане у „Цвијети Зузорић” 1961. под називом „Анатомија простора”, која га је уздигла као једног од проминентних аутора српске апстракције. Више од тридесет година Београд није видео ова дела. А и Мома је сам престао да излаже 1988. након представљања у Културном центру Београда, сматрајући да нема више сврхе. Данас мислим да је хтео да се склони од целог тадашњег уметничког циркуса. Било је то његово добровољно изгнанство и до смрти није више представљао свој рад. А у галерији „Београд” је ово његова друга постхумна изложба. Момина страст била је илустрација и то га је држало до краја, док је са сликама било другачије и све их је мање стварао. Радови који ћете видети се чине као највиталнији део његовог опуса, почев од те изложбе у „Цвијети” све до периода када је Тито упутио чувено писмо против апстракције 1968. Мому је то веома погодило – рекао је о избору дела за предстојећу изложбу Срђан Ђиле Марковић.

Како сазнајемо, опус Момчила Марковића је огроман, а његов процес рада подразумевао је мешање боја са антагонистима (медијумима који је разбијају на честице) тако да се дело добије у даху или се не добије никад. Тај поступак је познат као декоративни део на слици, али мало је оних који су слику правили само од тога. Ни у европској уметности нема пандана томе тврди млађи Марковић. Као веома плодан илустратор Мома је сам говорио како је имао 40.000 објављених илустрација у већини домаћих дневних новина. Преговори са МПУ су у току о организовању неке будуће изложбе илустрација Момчила Марковића. Сазнајемо и то да сликар није волео да прича о уметности и грозио се великих теоретичара. Уметник који уме да објасни себе онда боље да не слика, често је истицао.

И за крај да наведемо речи из предговора каталога Ђилета Марковића:

– Чак и у његовим најапстрактнијим радовима, увек је присутна снажна асоцијација на пејзаж у стилу легендарне Полокове максиме: „Ја не сликам по природи. Ја сам природа.” Марковићеви пејзажи су више космогонија него пленеристички запис. Јединствена енергија која обликује и микрокосмос и макрокосмос права је тема његових слика.