„Anatomija prostora” Mome Markovića

Slike Momčila Mome Markovića (1927–2013), renomiranog umetnika, plodnog ilustratora ,,Politike” i dugogodišnjeg profesora Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu biće predmet izložbe „Pejzaž kao sublimacija”, koja se otvara večeras u 19 časova u prestoničkoj galeriji „Beograd”. Autor izložbe Srđan Đile Marković, vizuelni umetnik i Momčilov sin, ovom je prilikom istakao da od radova nastalih tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, koji će biti izloženi do 2. marta, većina dugo ili nikako nije predstavljena beogradskoj publici. Moma Marković bio je i jedan od osnivača umetničke grupe „Danas”zajedno sa Radomirom Damnjanovićem Damnjanom, Markom Krsmanovićem i Slobodanom Pejovićem.

– Posle dužeg vremenskog perioda izloženo je 14 Mominih slika. Većina radova potiče sa njegove izložbe održane u „Cvijeti Zuzorić” 1961. pod nazivom „Anatomija prostora”, koja ga je uzdigla kao jednog od prominentnih autora srpske apstrakcije. Više od trideset godina Beograd nije video ova dela. A i Moma je sam prestao da izlaže 1988. nakon predstavljanja u Kulturnom centru Beograda, smatrajući da nema više svrhe. Danas mislim da je hteo da se skloni od celog tadašnjeg umetničkog cirkusa. Bilo je to njegovo dobrovoljno izgnanstvo i do smrti nije više predstavljao svoj rad. A u galeriji „Beograd” je ovo njegova druga posthumna izložba. Momina strast bila je ilustracija i to ga je držalo do kraja, dok je sa slikama bilo drugačije i sve ih je manje stvarao. Radovi koji ćete videti se čine kao najvitalniji deo njegovog opusa, počev od te izložbe u „Cvijeti” sve do perioda kada je Tito uputio čuveno pismo protiv apstrakcije 1968. Momu je to veoma pogodilo – rekao je o izboru dela za predstojeću izložbu Srđan Đile Marković.

Kako saznajemo, opus Momčila Markovića je ogroman, a njegov proces rada podrazumevao je mešanje boja sa antagonistima (medijumima koji je razbijaju na čestice) tako da se delo dobije u dahu ili se ne dobije nikad. Taj postupak je poznat kao dekorativni deo na slici, ali malo je onih koji su sliku pravili samo od toga. Ni u evropskoj umetnosti nema pandana tome tvrdi mlađi Marković. Kao veoma plodan ilustrator Moma je sam govorio kako je imao 40.000 objavljenih ilustracija u većini domaćih dnevnih novina. Pregovori sa MPU su u toku o organizovanju neke buduće izložbe ilustracija Momčila Markovića. Saznajemo i to da slikar nije voleo da priča o umetnosti i grozio se velikih teoretičara. Umetnik koji ume da objasni sebe onda bolje da ne slika, često je isticao.

I za kraj da navedemo reči iz predgovora kataloga Đileta Markovića:

– Čak i u njegovim najapstraktnijim radovima, uvek je prisutna snažna asocijacija na pejzaž u stilu legendarne Polokove maksime: „Ja ne slikam po prirodi. Ja sam priroda.” Markovićevi pejzaži su više kosmogonija nego pleneristički zapis. Jedinstvena energija koja oblikuje i mikrokosmos i makrokosmos prava je tema njegovih slika.