Народски речено – удри

Вероватно је да Ана Марија Жујовић није у браку. После оних модрица и расцепљене усне, које је задобила усред романтичне везе са водитељем „Пинка”, не може се одредити њен партнерски статус. Можда живи сама, што је за њу отежавајућа околност. Јер, ако патријархални српски силеџија изудара жену без статуса који значи било какву оверу везе – то јој је. Ако није задовољна својим новим изгледом, ако нема основа да се њен мучитељ гони по службеној дужности – онда нека се парничи.

Замислите, постоји дужност „првог заменика трећег основног јавног тужиоца” у Београду. Нумерисање заменика није без значаја за ову причу. Реч је о првом, дакле после трећег тужиоца, најзначајнијем у том послу. Име му је Иван Марковић и он је дао врло занимљиву изјаву за „Политику” од уторка. Дакле, ово је цитат лаичког језика првог заменика поводом несреће Ане Марије Жујовић: „Ако су они, народски речено, само момак и девојка, онда не може бити речи о насиљу у породици, које се гони по службеној дужности”. Тако је први заменик трећег основног јавног тужиоца довео у недоумицу саму суштину права на лични интегритет. И одаслао злоћудну езоповску поруку: ако вам није из фамилије и ако је женско, народски речено, можеш да бијеш. Батине међу даљима предмет су парнице.

Није се огласио ни шеф господина Марковића, ваљда надлежан и да објашњава могуће тужилачке несувислости и глупости, као и употребу наказне фолклорне традиције и произвољног народног загонетања у образлагању необјашњивог.

У свом дилетантском јавном опиту, господин Марковић је насиље уопште и над женама посебно, разврстао на недопуштено и подношљиво. Дакле, закон не важи за све, принципи су поништени, постоје само преседани. А онда је све могуће, више нема ни закона, па ни службене дужности за породицу или верификовано партнерство.

Где је у свему томе Ана Марија Жујовић? Девојка је, уз ретке изузетке, упадљиво прећутана као жртва, уз неукусне инсинуације и ласцивне наговештаје о томе чиме се, на пример, бави. Па ако већ ради то што чаршија мисли да ради, онда нема разговора о пореклу модрица.

Заиста не знам ништа о тој девојци, осим да је жртва беспризорног силеџије. У принципу, опасно је веровати у гласине, али без обзира на то ко је она – сада је само жртва: свог партнера, тужилаштва, таблоидног друштва и свих нас помало.

Ако је, народски речено, тужилац неук за свој посао или грађанска Србија неосетљива на сферу где иначе мора да буде осетљива, онда се погледајте у огледало: шљива је испод свачијег ока.