Narodski rečeno – udri

Verovatno je da Ana Marija Žujović nije u braku. Posle onih modrica i rascepljene usne, koje je zadobila usred romantične veze sa voditeljem „Pinka”, ne može se odrediti njen partnerski status. Možda živi sama, što je za nju otežavajuća okolnost. Jer, ako patrijarhalni srpski siledžija izudara ženu bez statusa koji znači bilo kakvu overu veze – to joj je. Ako nije zadovoljna svojim novim izgledom, ako nema osnova da se njen mučitelj goni po službenoj dužnosti – onda neka se parniči.

Zamislite, postoji dužnost „prvog zamenika trećeg osnovnog javnog tužioca” u Beogradu. Numerisanje zamenika nije bez značaja za ovu priču. Reč je o prvom, dakle posle trećeg tužioca, najznačajnijem u tom poslu. Ime mu je Ivan Marković i on je dao vrlo zanimljivu izjavu za „Politiku” od utorka. Dakle, ovo je citat laičkog jezika prvog zamenika povodom nesreće Ane Marije Žujović: „Ako su oni, narodski rečeno, samo momak i devojka, onda ne može biti reči o nasilju u porodici, koje se goni po službenoj dužnosti”. Tako je prvi zamenik trećeg osnovnog javnog tužioca doveo u nedoumicu samu suštinu prava na lični integritet. I odaslao zloćudnu ezopovsku poruku: ako vam nije iz familije i ako je žensko, narodski rečeno, možeš da biješ. Batine među daljima predmet su parnice.

Nije se oglasio ni šef gospodina Markovića, valjda nadležan i da objašnjava moguće tužilačke nesuvislosti i gluposti, kao i upotrebu nakazne folklorne tradicije i proizvoljnog narodnog zagonetanja u obrazlaganju neobjašnjivog.

U svom diletantskom javnom opitu, gospodin Marković je nasilje uopšte i nad ženama posebno, razvrstao na nedopušteno i podnošljivo. Dakle, zakon ne važi za sve, principi su poništeni, postoje samo presedani. A onda je sve moguće, više nema ni zakona, pa ni službene dužnosti za porodicu ili verifikovano partnerstvo.

Gde je u svemu tome Ana Marija Žujović? Devojka je, uz retke izuzetke, upadljivo prećutana kao žrtva, uz neukusne insinuacije i lascivne nagoveštaje o tome čime se, na primer, bavi. Pa ako već radi to što čaršija misli da radi, onda nema razgovora o poreklu modrica.

Zaista ne znam ništa o toj devojci, osim da je žrtva besprizornog siledžije. U principu, opasno je verovati u glasine, ali bez obzira na to ko je ona – sada je samo žrtva: svog partnera, tužilaštva, tabloidnog društva i svih nas pomalo.

Ako je, narodski rečeno, tužilac neuk za svoj posao ili građanska Srbija neosetljiva na sferu gde inače mora da bude osetljiva, onda se pogledajte u ogledalo: šljiva je ispod svačijeg oka.