Приватизација: последња трећина

Влада Србије додала је гас приватизацији преосталог дела друштвеног сектора. Како и не би када је петогодишњи рок за завршетак тог посла знатно пробијен. Иде се на "продужетке". Колико? Још годину и по дана. До краја 2008.

Посао који би у овом року требало да се обави није занемарљив. Новог власника требало би да добије 1.073 фирме, што је прилично с обзиром на то да је за нешто више од пет година интензивне приватизације продато 1.737 предузећа. Зато нови министар економије Млађан Динкић најављује да ће се број предузећа која су на продају у Агенцији за приватизацију готово удвостручити сваког месеца. А крајњи резултат видећемо...

Министар Динкић је можда оптимиста и зато што зна да нека од њих постоје само на папиру. Јер, није никаква тајна да привредни регистар није баш ажуран, па се процењује да је чак око трећине преосталих неприватизованих предузећа фиктивног карактера.

Приватизација друштвеног сектора није сама себи циљ, нити је то наш императив због некаквих заповести међународних монетарних власти. Она је само иницијална каписла да најзад дођемо до ефикасне и конкурентне тржишне привреде. Али је само каписла. Није универзални аспирин ни за незапосленост, ни за низак стандард, ни за слабу понуду конкурентне робе која је један од узрока за позамашни спољнотрговински дефицит.

Иако би можда неупућени у овдашња приватизациона догађања могли да закључе да су у последњој трећини продаје друштвеног капитала у Србији понуђени само рестлови, ствари тако нипошто не стоје. Међу њима има и оних који послују позитивно, а у очекивању скорашње продаје, чак су радили и на подизању сопствене атрактивности, али из разних разлога нису стигли раније у ред на продају. Нажалост, много је и оних других од којих је остало само име некадашњих привредних узданица.

Посебна је прича што у предстојећих годину и по "на црту" треба да изиђу и симболи социјалистичке привреде, попут Робних кућа "Београд", "Генекса", крагујевачке "Заставе", РТБ Бор, ИМР-а и ИМТ-а. Сви они имају позамашно бреме дуговања, али то не значи да су због тога мање атрактивни за потенцијалне инвеститоре. Пошто се листом продају из стечаја, купцу се практично нуди њихова имовина на парче. Отуда и оптимизам да ће се, на пример, Робне куће, упркос томе што им се дуг мери на читавих 130 милиона евра, моћи да удоме и за 200 милиона евра. Све због најбољих локација у престоници. Долазак "Џенерал моторса" у Крагујевац најзад наговештава да за нашу "Заставу" није све изгубљено, а тек ће продаја "Генексовог" капитала "подићи температуру", будући да се нуде и атрактивни хотели, за које, из досадашњег искуства знамо, странци нису жалили паре.