Privatizacija: poslednja trećina

Vlada Srbije dodala je gas privatizaciji preostalog dela društvenog sektora. Kako i ne bi kada je petogodišnji rok za završetak tog posla znatno probijen. Ide se na "produžetke". Koliko? Još godinu i po dana. Do kraja 2008.

Posao koji bi u ovom roku trebalo da se obavi nije zanemarljiv. Novog vlasnika trebalo bi da dobije 1.073 firme, što je prilično s obzirom na to da je za nešto više od pet godina intenzivne privatizacije prodato 1.737 preduzeća. Zato novi ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavljuje da će se broj preduzeća koja su na prodaju u Agenciji za privatizaciju gotovo udvostručiti svakog meseca. A krajnji rezultat videćemo...

Ministar Dinkić je možda optimista i zato što zna da neka od njih postoje samo na papiru. Jer, nije nikakva tajna da privredni registar nije baš ažuran, pa se procenjuje da je čak oko trećine preostalih neprivatizovanih preduzeća fiktivnog karaktera.

Privatizacija društvenog sektora nije sama sebi cilj, niti je to naš imperativ zbog nekakvih zapovesti međunarodnih monetarnih vlasti. Ona je samo inicijalna kapisla da najzad dođemo do efikasne i konkurentne tržišne privrede. Ali je samo kapisla. Nije univerzalni aspirin ni za nezaposlenost, ni za nizak standard, ni za slabu ponudu konkurentne robe koja je jedan od uzroka za pozamašni spoljnotrgovinski deficit.

Iako bi možda neupućeni u ovdašnja privatizaciona događanja mogli da zaključe da su u poslednjoj trećini prodaje društvenog kapitala u Srbiji ponuđeni samo restlovi, stvari tako nipošto ne stoje. Među njima ima i onih koji posluju pozitivno, a u očekivanju skorašnje prodaje, čak su radili i na podizanju sopstvene atraktivnosti, ali iz raznih razloga nisu stigli ranije u red na prodaju. Nažalost, mnogo je i onih drugih od kojih je ostalo samo ime nekadašnjih privrednih uzdanica.

Posebna je priča što u predstojećih godinu i po "na crtu" treba da iziđu i simboli socijalističke privrede, poput Robnih kuća "Beograd", "Geneksa", kragujevačke "Zastave", RTB Bor, IMR-a i IMT-a. Svi oni imaju pozamašno breme dugovanja, ali to ne znači da su zbog toga manje atraktivni za potencijalne investitore. Pošto se listom prodaju iz stečaja, kupcu se praktično nudi njihova imovina na parče. Otuda i optimizam da će se, na primer, Robne kuće, uprkos tome što im se dug meri na čitavih 130 miliona evra, moći da udome i za 200 miliona evra. Sve zbog najboljih lokacija u prestonici. Dolazak "Dženeral motorsa" u Kragujevac najzad nagoveštava da za našu "Zastavu" nije sve izgubljeno, a tek će prodaja "Geneksovog" kapitala "podići temperaturu", budući da se nude i atraktivni hoteli, za koje, iz dosadašnjeg iskustva znamo, stranci nisu žalili pare.