Паук раздора

Паук, камионет са оним што носи возила, кантица бензина, гневни возач, неколико полицајаца, ватра и ето трибине широм ове Србије. Сјајан синопсис за масовно тумачење улога у овом домаћем хорору.

Поступак гневног Београђанина којем су два пута у току дана радници „Паркинг сервиса” однели аутомобил, па се он полио бензином и запалио а ватра захватила и полицајце који су хтели да га спрече у намери, изазвао је тако „масовну хистерију” коментара на друштвеним мрежама.

„Паркинг сервис” који одавно у возачком народу слови за најомраженију службу, овог пута је имао жестоке браниоце: „Нико није изнад закона. Да је водио рачуна о томе где паркира аутомобил не би му био однет. Његов поступак бих окарактерисала као поступак особе која има психичких проблема. Јер да је савестан и нормалан прихватио би заслужену казну а не би својим понашањем угрозио свој и туђи живот, пише једна савесна грађанка.

На њу се лепе и коментари типа „паркирајте прописно”, „’Паркинг сервис’ само обавља свој посао… Нормалан човек кад добије једну казну пази да не начини поново прекршај, а овај је спреман на све како би одбранио своју бахатост!”

„Проницљиви” грађанин може да помисли да баш није случајност да му у истом дану два пута подигну аутомобил. А кад грешком однесу возило политичарима или тајкунима, враћају га и извињавају се.

Дежурни коментатори знају и да је „човек пукао, па је искалио сву муку… Ко не би пукао… Досољавају други: „Тек ће да пуцају, али из пиштоља.”

Има и оваквих коментара: „Како да не пукне човек кад су те лопине из ’Паркинг сервиса’ у дилу са полицајцима па деру кожу народу. Срамно је то што њихова ’услуга’ за шлеп возила кошта 9.000 динара! Ем смуљају што се тиче погрешног паркирања, ем те још после одеру за услугу шлеповања коју ти они организују, и још на крају не можеш да преузмеш возило док им не платиш, плус казну за погрешно паркирање. Не чекају ни прописаних 15 минута колико је по закону минимум да заустављени аутомобил буде третиран као паркиран.”

Има и љубоморних: „… Највише воле од десет погрешно паркираних, да однесу онај са регистрацијом која није београдска!”

А западно од Србије, преко границе стигао је глас: Овде у БиХ је законом забрањена употреба паука. Кажу нико не сме да дира твоју имовину, ако си погрешио може да ти одреди казну, али – паук у БиХ не постоји.

Реч је о подељеној Србији, баш око свега, па и око „паука” додаје „један глас народа”: Уместо да сви одреда бранимо рад државних служби а за преступника тражимо казну, ми се споримо ко је у праву. И закључује: „Ето какви смо!”

Заиста, шта нам фали, бре!