Грчка не одустаје, Европа не попушта

Од нашег дописника

Атина -Два дана техничких преговора, кратак су период да се избришу или премосте све разлике које постоје између грчке владе и међународних поверилаца о даљем начину отплате дуга.Зато,од састанка Еврогрупе у Бриселу и нема превеликих очекивања сем прецизирања,тактичког набрајања жеља Атине и,с друге стране,захтева Европске комисије,Европске централне банке и ММФ који инсистирају на продужавању рока зајма.

По свему судећи,на новом састанку Еврогрупе који ће бити одржан за неколико дана,донеће се коначна одлука о захтеву Ципрасове владе да се овај рок који истиче 28.фебруара не пролонгира,да се обуставе мере штедње које су нерпихватљиве према новој економској агенди Атине,спречи хуманитарна катастрофа и кроз програм премошћавања од неколико месеци дође до нових преговора о новим условима отплате грчког дуга.

„Контакти на састанку Еврогрупе уливају ми наду да можемо да премостимо разлике”,каже министар финансија Грчке Јанис Варуфакис који је у Бриселу главни преговарач и подвлачи да су очигледни интереси обе стране да се нађе средина између претходног програма и новог споразума Грчке и Европе,да се коначно успостави атмосфера поверења и партнерства.

„Фискални споразум не посматрамо као нешто одвојено од хуманитарне кризе“-каже Варуфакис и подвлачи да је разлика између старе и нове владе у томе што „не питамо како да отпалтимо дуг,већ инсистирамо на неколико месеци финанијске стабилности који ће нам помоћи да почнемо да спроводимо реформе и лагано дођемо у позицију да можемо да испуњавамо наше обавезе.„

Варуфакис наглашава да влада не тражи од партнера да је ослободе од отплате дугова али да нових зајмове не може бити све док се не осмисли кредибилан план за раст привреде .

„Одлучни смо у намери да се супродставимо моћним интересима како би смо поново оживели Грчку и стекли поверење партнера.Али смо још одлучнији у томе да не дозволимо да нас третирају као дужничку колонију која мора да прихвати истрпи оно што јој је наметнуто“-написао је Варуфакис у свом чланку у „Њујорк тајмсу”.

Идеја о „националном плану реформи” у коме,како каже званична Атина,„људи нису бројеви”, на сасвим другачији начин дотиче међународне кредиторе који,иако има знакова попуштања,нису спремни да у тој форми изађу у сусрет грчкој влади.Утолико пре што већина министара,како је то рекао немачки министар финансија,сматра да Грци,у суштини,имају бољи стандард и опуштеније живе од већине европских народа.

 Волфганг Шојбле каже да му је јако жао због Грка и њихове ситуације,али да се влада понаша неодговорно и да су прелози на којима инсистира „губљење времена”.По његовим речима,Атина мора да се придржава договорених реформи и схвати да нико више не жели да јој даје новац без гаранција.

Председник Евроспке комисије Жан Клод Јункер који је током викенда неколико пута разговаро са Алексисом Ципрасом,сматра да резултате избора у једној земљи треба поштовати али да они не могу сваки пут да буду разлог промене евопских правила.

По речима подпредседника Европске комисије,Владиса Доброфскиса,већина чланица је за идеју продужавања програма(све га ређе називају меморандумом)како би се добило што више времена за усаглашавање новог споразума.

„Сматрамо да би то био период од два до шест месеци али у исто време нам је потребан и јасан сигнал грчке владе да је спремна да испуњава обавезе.„

Извори у Бриселу кажу да би Еврогрупа,на крају,могла да заузме нову позицију према којој би Грчка могла да иде у нови пројект са партнерима али узимајући као базу претходни меморамдум.У том случају,ако се договори нови програм,продужавање претходног зајма, није више услов.Очигледно,реч је о доброј вољи и нијансама како би се избегло да било ко мора јавно да призна да је попустио.

Јер,кад Алексис Ципрас поручује немачкој јавности да жели, како је изјавио  часопису „Штерн”, „решење којим ће све стране бити задовољне”,да „ жели да спасе Грчку од трагедије и Европу од поделе” мора се за озбиљно уважити чињеница да су дестина хиљада људи широм Грчке и Европе који су, изашавши на митинге подршке,јасно показали да подржавају његову стратегију против мера штедње.Из дана у дан,Ципрас уз себе има све више присталица и,ако је истина,да је једна влада јака онолико колико је народ подржава,онда његове шансе расту.Пре само неколко дана,политику владе и сучељавање са европским повериоцима је подржавало 61 посто Грка,а данас је тај проценат ,према анкетама,порастао на 81,5 посто.

„Није нам потребан новац већ време да реализујемо реформске планове.Обећавам да ће кроз шест месеци Грчка бити другачија земља“-обећање је премијера Ципраса у које Грци, али и сво они у Европи који се надају бољем животу-желе да верују.

Управо то је оно што све више брине ЕУ!