Из лабораторије „исцурило” милион динара

Бoшко Станијанов, некадашњи радник лабораторије у Клиничко- болничком центру Звездара, осумњичен је да је 2013. године „ставио себи у џеп” 1.037.000 динара. То готово да чини десетину укупних годишњих прихода лабораторије.

Од укупно 12.408.000 динара колико је те године уплаћено на рачун ове здравствене установе, изгубио се траг за 1.037.000 динара. Због тога је Државна ревизорска институција (ДРИ) поднела кривичну пријаву против Станијанова, некадашњег радника лабораторије.

Поступак се води у Првом основном јавном тужилаштву у Београду због сумње да је извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја прописано чланом 359 Кривичног законика. То је иначе јасно наведено и у извештају ДРИ, иако се не наводи име осумњиченог већ само његови иницијали – Б. С. У КБЦ „Звездара” одбили су да коментаришу овај случај зато што се води кривични поступак. Да је Станијанов у међувремену добио отказ, види се и на интернет страници ове здравствене установе, где његовог имена и презимена нема међу особљем лабораторије.

Ово није једина замерка државних ревизора на пословање КБЦ „Звездара”. У извештају се замера то што 12 професора Медицинског факултета у овој установи добијало плате као да пуно радно време проводе у овој установи. Ревизори сумњају да је су професори пун фонд сати у месецу наплаћивали и на Медицинском факултету и тако практично примали две зараде, што је у супротности са чланом 73 Закона о високом образовању. Иначе, на плате 12 професора Медицинског факултета је 2013. године, према извештају ревизора, потрошено више од 26 милиона динара. То значи да је просечна месечна професорска плата била нешто мања од 100.000 динара.

Ревизори не споре право професорима Медицинског факултета да предају и раде на клиници и на факултету, јер на то по закону имају право. Оно што се у извештају замера јесте то што није урађена подела радног времена између високошколске и здравствене установе, па је пун фонд часова уписиван и код једног и код другог „послодавца”.

Да то није пракса само ове здравствене установе, показује један други извештај ДРИ. И Клинички центар Србије радио је по истом обрасцу, па је 292 здравствена радника са звањем наставника плаћао као да су на клиници радили пуно радно време. За те сврхе потрошено је више од 600 милиона динара. Исту замерку ревизори су упутили Институту за онкологију.

Ненаменском трошењу буџетских пара ту није крај. Руководству Клиничког центра Србије замера се да је приходовало 235 милиона динара, и то тако што је клиника без уговора пружала услуге пацијентима. Такође, 2013. године у овој установи важио је ценовник који је осмислио сам директор, сумња се у извештају ДРИ. Иначе, цене по правилу утврђује управни одбор, разјашњава се у анализи државних ревизора.

Такође, запослени у овим установама добијали су новац за дежурства која су трајала и по 24 часа без прекида, што је државним ревизорима било сумњиво. Лекари су, такође наплаћивали рад у Етичком одбору, а минули рад се обрачунавао по већој стопи од законске, па су тако на мала врата увећаване и плате здравственог особља. Запослени у Клиничком центру Србије пружали су услуге на које по закону немају право, а све то су наплаћивали. У овој здравственој установи такође су се додељивале јубиларне награде запосленима који право на те награде нису имали.

Клинички центри су, такође, без поштовања јавних набавки директно договарали текуће поправке и одржавање са фирмама и појединцима.

Такође, у билансима Клиничког центра приказани су и расходи за енергенте у износу већем од 200 милиона динара који нису утрошени.