Осам деценија Данила Киша

БЕОГРАД – Пре осам деценија, 22. фебруара 1935. године, рођен је писац Данило Киш.

Његова антологијска дела „Пешчаник”, „Гробница за Ивана Давидовича”, „Енциклопедија мртвих” и друга, превођена су и објављивана широм света.

Рођен је у Суботици, а његова породица напустила је Нови Сад 1942. после масовног убијања Јевреја и Срба од стране мађарских окупационих трупа, познатог као - Рација, и запутила се на север у Мађарску, у родни крај његовог оца Едуарда.

Јеврејско порекло оца одредило је трагичну судбину породице. Едуард Киш ухапшен је 1944. године и убијен у концентрационом логору Аушвиц. Породица је депортована у Цетиње, родно место Данилове мајке Данице, рођене Драгичевић.

Данило Киш дипломирао је 1958. године на Филолозофском факултету у Београду, као први у генерацији, на катедри за општу књижевност. У то време је био члан уредништва студентског часописа „Видици”.

Почео је као песник и преводилац, предводио је са француског, руског и мађарског језика, а потом се окренуо прози којом је у другој половини 20. века извео, како књижевни теоретичари и историчари наводе, „поетички преокрет у српској књижевности”.

После дела „Башта и пепео” (објављено 1965. године), „Пешчаника” (НИН-ова награда за најбољи роман 1972. године), уследили су новела „Гробница за Бориса Давидовича” (1976) и прво издање „Енциклопедије мртвих”, 1980. године.

„Енциклопедију мртвих” заједнички су објавили „Просвета” из Београда и загребачки „Глобус”, као десету књигу Дела Данила Киша.

Друго издање објавила је „Просвета” пет година касније и од тада су на српском језику штампане десетине издања ове књиге. Те, 1985. је објављено и прво инострано издање, на француском језику, у издању „Галимара”.

Уследила су издања на холандском, мађарском, немачком, словеначком, шпанском, португалском, италијанском, шведском, албанском, енглеском, словачком, пољском, турском, хебрејском, норвешком, грчком, чешком, румунском, украјинском, јапанском, македонском, бугарском и кинеском.

На појединим од тих језика „Енциклопедија мртвих” је штампана у више издања, местимицно је чак у окриљу једне културе имала и више различитих превода.

У најновијем издању на српском, београдски издавач Архипелаг, објавио је Дела Данила Киша у десет књига, приредијивач издања је била Мирјана Миочиновић. Издавач је подсетио да да заједно са књигом „Гробница за Бориса Давидовича” новелистички циклус у прози „Енциклопедија мртвих”, „оличава велико финале једне јединствене књижевне и животне авантуре”.

Сам Киш је у „Пост скриптуму” уз приче из „Енциклопедије мртвих”, забележио: „Све приче у овој књизи у већој или мањој мери у знаку су једне теме коју бих назвао метафизичком, од спева о Гилгамешу, питање смрти једна је од опсесивних тема литературе”.

Дописни члан САНУ постао је децембра 1988.

Данило Киш је преминуо у Паризу 15. октобра 1989, сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.