Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Живот стоји, живот иде даље” ускоро у Битеф театру

„Живот стоји, живот иде даље” ускоро у Битеф театру
Сцена из представе „Живот стоји, живот иде даље” (Фото В. Сретеновић)

– Убеђен сам да је најлепше када дан неког позоришта увелича премијера тог ансамбла, а представу „Живот стоји, живот иде даље” доживљавамо као „кућну варијанту”, јер поред редитељке и већина других сарадника уметнички је везана за Битеф театар. Премијера и дан нашег театра биће прилика да се окупимо, а најављен је и велики број гостију из света позоришта из Србије, али и региона – каже Милош Латиновић, директор Битеф театра.

Премијером представе „Живот стоји, живот иде даље”, аутора Филипа Вујошевића, у режији Јелене Богавац, која ће бити изведена у уторак увече, 3. марта, Битеф театар ће уједно обележити свој 26. рођендан. Глумачку екипу чине: Сузана Лукић, Милош Тимотијевић, Александар Ђинђић и Славен Дошло. То ће уједно бити четврта премијерно изведена представе Битеф театра у актуелној сезони, а до краја 2015. на репертоару ове позоришне куће заживеће још три нове представе: „Пети паркић” Бориса Лијешевић, „Птице” Едварда Клуга и „Вокс” Софије Перовић, уз неколико копродукцијских пројеката, међу којима је и представа „Смрт Ивана Илича”, у режији Томија Јанежича са Српским народним позориштем из Новог Сада. Сви ови пројекти демонстрација су решења шифре слогана „Феноменализам – свет је само твоја представа”, под којим се одвија актуелна сезона у Битеф театру.

– Опредељујући се за аутентичност, слободу и јединственост ауторског израза, пре свега редитељског, који заступају Андраш Урбан, Аница Томић, Селма Спахић, Ана Томовић, Исидора Станишић, сада Јелена Богавац и Томи Јанежич, а колико сутра Борис Лијешевић, Едвард Клуг, Анђелка Николић, те у скорој будућности Јернеј Лоренци, Гај Вајцман, Ања Суша или Кокан Младеновић, репертоар Битеф театра постаће један од најреспектабилнијих у региону. И то је наш план – каже Латиновић.

Копродукцијски пројекти су од изузетног значаја за Битеф театар, јер обогаћују репертоар, али и у ову позоришну кућу доводе ауторе који објективно не би дошли кроз самосталне пројекте, тврди Латиновић. Тако је посебна пажња усмерена на копродукцијске послове са дугогодишњим сарадницима, пре свега Будва град театром и Хартефакт фондом. Ту листа није закључена, па се тако уз ЗКМ из Загреба, МЕСС из Сарајева, Копарско и Месно из Љубљане, појављује и Истарско народно казалиште из Пуле.

– Верујемо да би текст под радним насловом „Три жене”, аутора Жељка Јовановића, могао бити занимљив младом редитељу Александру Швабићу, чија животна прича повезује ова два простора и две театарске куће. Жао ми је што не могу да поменем још неке копродукцијске пројекте, али док не буду пред реализацијом незгодно је најављивати. Ти послови најчешће не зависе од наше воље, па чак ни од способности да затворимо финансијску конструкцију, него од заузетости једине сцене у Битеф театру. У том контексту помињем потребу за проналажење простора за савремени плес, јер су сада и „Битеф денс компанија”, али и друге трупе и појединци, окренути према нама као јединој, што и јесмо, „цркви у којој се могу молити” – објашњава Латиновић.

Недостаје разборитост Јована Ћирилова

– Јован Ћирилов је незаменљив на светској позоришној сцени. Његов одлазак свакако да утиче на организацију Битеф фестивала, јер сада недостаје не само његово животно и театарско искуство, став и позиција него и разборитост у комбинаторици селекције, стрпљење приликом преговора око финансија и процена ризика који ће сутра бити паметно улагање – каже Милош Латиновић, први човек Битеф фестивала који ће ове јесени обележити своју 49 годину постојања. Први пут Битеф је без стручног и искусног надзора једног од оснивача – Јована Ћирилова.

– Тешко ће бити без Јована Ћирилова, али он би, верујем, био страшно љут, када би битефовци постали меланхолични, неодлучни и уплашени. Када би одустали и тако дали за право онима који погледају два и по фестивала у Србији и онда тврде да на Битеф фестивалу нема нових позоришних тенденција. Нама у Битефу тренутно, а Београду и Србији трајно, остављен је у аманет нестварно вредан легат којем је име Битеф фестивал. Морамо га одржавати и чувати пре свега од оних који пљујући у тај прометејски пламен мисле да су досегли моћ митског јунака. Битеф фестивал је одувек изазивао пажњу, па ће тако и његово 49 издање на јесен привући бројне госте. О именима да не лицитирамо, али после објављивања репертоара, верујем крајем марта, имаћемо и тај списак. Оно што се паралелно дешава са припремама за овај фестивал су и договори и планови за наредну годину када је јубиларни 50. Битеф.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.