Скупи кредити коче привредни раст

Копаоник – Како покренути привредни раст са државном политиком стезања каиша, била је највећа загонетка овогодишњег 22. бизнис форума на Копаонику. На све то, на путу економском опоравку стоји још неколико препрека: привреда је у рецесији, а упркос ниској инфлацији камате на кредите реалном сектору и даље су високе.

Питање цене капитала банкарима директно је поставио Слободан Петровић, генерални директор „Имлека”, учествујући на једном од панела на Форуму:

– Ви бележите раст, тако да вам ми можда на крају нећемо бити ни потребни – рекао је Петровић представницима банкарског сектора. – Како да изађемо из кризе са високим каматама. Оне су тако високе да онемогућују сваки развој.Немамо дугорочне зајмове и практично не можемо да уђемо у финансирање на дуже стазе уз кредите са кратким роком отплате: од три до пет година – казао је Петровић.

Разумем ја, рекао је Петровић банкарима, да немате дугорочне изворе финансирања, али посао вам је да нам обезбедите таква средства.

Јесте ли размишљали да изворе финансирања потражите на тржишту капитала, питао је Славко Царић, представник Извршног одбора Ерсте банке.

Петровић је одговорио да Салфорд, као инвестициони фонд, у оквиру кога послује „Имлек”, пре неколико година јесте размишљао о изласку на Лондонску берзу, али да им је, како је криза кренула, саветовано да није тренутак за то.

– Ево, последњих неколико година, ипак падају камате на кредите. Хвала вам на томе – рекао је Петровић банкарима.

– То не морате нама да захваљујете, него господину Драгију – одговорио је Царић, мислећи на Марија Драгог, председника Европске централне банке који је своју каматну стопу спустио готово на нулу па је тако новац постао јефтин за банкаре, али привреда ЕУ још не показује видљивије знаке опоравка.

Може ли и модел јавно-приватног партнерства да буде начин за излазак из кризе, питао је Топлица Спасојевић, председник Удружења корпоративних директора, и да ли би банкари прихватили да заједно са државом или локалном самоуправом финансирају неки посао.

Према речима Бранислава Грујића, власника компаније ПСП „Фарман”, главни ризик у послу је политичке природе. Како каже, у Србији би се са сменом власти поставило питање на који начин је бивша власт склопила неки посао са представницима крупног капитала. Зато Грујић у томе не би учествовао. За тај посао нису претерано заинтересовани ни банкари.

Како је казао Владимир Чупић, председник Извршног одбора АИК банке, за пословање је потребна предвидивост. „Како да ми са неким локалним комуналним предузећем направимо договор да бисмо, на пример, финансирали посао чишћења града ако се не зна како ће се кретати цене комуналних услуга”, објаснио је Чупић.

Да у Србији није реализован ниједан велики пројекат јавно-приватног партнерства истакао је и Матео Патроне, директор Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у Србији. Он је подсетио да средстава за капиталне инвестиције има и да Србија није повукла 3,5 милијарди евра кредита.

– То је довољно пара да се нешто промени набоље – закључио је Патроне.

----------------------------------

Поскупљење струје крајем грејне сезоне

Сага о поскупљењу цена струје наставила се и трећег дана Бизнис форума. Министар енергетике Александар Антић јуче је још једном поновио своју ранију изјаву да струја неће поскупети до краја грејне сезоне. Само дан након што је Дехенг Ким, шеф канцеларије Међународног монетарног фонда рекао да је са Владом Србије договорено да струја 1. априла поскупи 15 одсто и да то пише у Меморандуму економске политике који су потписали наши државни званичници, Антић је истакао да се о евентуалном поскупљењу још преговара.

– Струја сигурно неће поскупети до краја грејне сезоне. То је оно што зависи од политике. Остало је питање за струку. Калкулације које ће радити ЕПС и Агенција за енергетику – казао је Антић.

Како каже, Србија је већ дуго под притиском међународних финансијских институција када је о цени струје реч, јер је она најнижа у Европи.