„Самоопредељење” најављује протесте против специјалног суда

Специјални суд за ратне злочине све је већа кост у грлу Приштини. Упркос позиву премијера Исе Мустафе упућеном посланицима Скупштине Косова да без двоумљења гласају за оснивање суда, пошто ће судити појединцима, а не ОВК или народу Косова, опозиција најављује протесте.

Нови председник покрета „Самоопредељење” Висар Имер каже да би требало ојачати косовски правосудни систем, који ће бити у стању да се носи са свим предметима који се доводе у везу с било каквом врстом криминала.

Имери је најављујући протест додао да се не плаши Савета безбедности УН, јер је, према његовим речима, питање Специјалног суда изван домена те институције.

Суд је иначе требало да почне да ради још у јануару, али осим опозиције још нема ни потпуну подршку владајућег Демократског савеза Косова против његовог, чији посланици траже да се осигура да ће тај суд истражити и послератна политичка убиства његових функционера.

Председница Косова Атифете Јахјага тврди, међутим, да ће тај суд бити формиран. „Ми смо преузели међународну обавезу која је усвојена у Скупштини Косова прошле године са две трећине гласова посланика. Сада смо при окончању те обавезе коју имамо”, казала је Јахјага у интервјуу за „Коха диторе”, који је пренео Танјуг.

С друге стране, Тонино Пицула, европски парламентарац из Хрватске и шеф делегације Европског парламента за односе са БиХ и Косовом, у изјави за „Политику” наглашава да „отпори успостављању суда у парламенту Косова не смеју бити маскирани принципијелношћу, а мотивисани одбијањем суочавања са злочинима који су неупитно почињени” и да „све жртве злочина заслужују правду, без обзира на то о коме је реч”.

Уз подсећање да је Скупштина Косова у априлу 2014. подржала формирање овог суда, Радио Слободна Европа пренoси да се тренутно ради на изради потребног законодавства и да ће за ово питање бити неопходне и уставне промене, што подразумева двотрећинску већину.

Али парламентарна већина је под знаком питања, будући да је јуче и косовски премијер Иса Мустафа, који је, наводећи да специјални суд није уперен против такозване Ослободилачке војске Косова него да ће се „бавити појединцима”, рекао да би било веома опасно да у косовској скупштини не успе гласање о том суду, јер би то питање било пребачено у Уједињене нације. Како су раније објашњавали аналитичари за РСЕ, УН би формирале овај суд у складу са Резолуцијом 1244, а „тиме би се државност Косова у међународним односима у потпуности негирала”.

Усложњавању ситуације у вези са усвајањем законодавства за овај суд доприносе и поједини косовски челници који су лане преузели обавезу пред међународном заједницом за оснивање овог суда. Садашњи министар спољних послова Хашим Тачинедавно је изјавио да је специјални суд непотребан за Косово, али да се то ради због продубљивања партнерства са међународном заједницом. Међутим, док је Тачи био премијер, у априлу 2014, истицао је пак да Косово има само једну опцију – да сарађује са ЕУ и САД и да формира тај суд.

И министар правдеу овој и у прошлој владиХајредин Кучи сада другачије акцентује ову тему. У време Тачијеве владе указивао је да би евентуално неприхватање овог суда довело у опасност односе партнерства са САД. А у јануару ове године Кучи је  рекао да је формирање специјалног суда политичко питање и да нема ништа с правдом. Он је шеф техничког тима косовске председнице Атифете Јахјаге који је пре неколико дана завршио извештај о нацрту закона уз оцену да предлог ЕУ угрожава функционисање Уставног суда и косовског правосудног система.

Поменутом Јахјагином оглашавању свакако је допринео и недавни позив косовској влади из Спољнополитичког одбора ЕП да се да предност успостављању и сарадњи са посебним судом за ратне злочине. С тим у вези Пицула истиче да је успостављање тог суда потребно како би се лакше затворила отворена питања из прошлости и конструктивно радило на бољој, европској будућности.

На наше питање како међународна заједница може да утиче да се тај задатак на Косову ипак оствари, Пицула одговара: „Европске институције су ту да модерирају процес – без њих не би био потписан ни кључни споразум Београд–Приштина без којег би регионална стабилност данас била у већим искушењима него што тренутно јесте. У напретку Косова на европском путу испите морају полагати како само Косово тако и Европска унија.”

Пицула недавно прихваћени извештај о напретку Косова у ЕП види као „добар подсетник новим косовским властима, као и европским институцијама”, да што брже мењају стање набоље.

С друге стране, Марко Ђурић, директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију, каже, такође за наш лист, да Србија подржава мере које треба да доведу одговорне пред лице правде. „Ми смо више пута наглашавали да смо заинтересовани за све кораке који воде ближе томе да одговорни за злочине почињене на Косову и Метохији буду изведени пред лице правде. И у наредном периоду наставићемо да у политичком смислу подржавамо све мере и активности које приближавају лицу правде оне који су још, петнаест година, а у неким случајевима и више, некажњени за ратне злочине, а знамо да они никада не застаревају”, наглашава Ђурић.

Приштински лист „Експрес”, позивајући се на међународни извор, тврди да ће се пред специјалним судом наћи више од стотину лица оптужених за ратне злочине не само током рата на Косову него и после њега и да то знају и у Приштини.

Биљана Чпајак

-----------------------------------------------------------

Канцеларија ЕУ: Успостављање специјалног суда у интересу Косова

Косовска Митровица – Канцеларија коју води специјални изасланик ЕУ на Косову и шеф Канцеларије ЕУ Самуел Жбогар „охрабрује косовске власти да наставе са започетим процесом припреме и усвајања правног оквира који ће омогућити успостављање специјалног суда”.
„Одлука о суду није била лака, али ју је косовска скупштина усвојила априла прошле године са више него двотрећинском већином. Сад је на Косову да ту одлуку спроведе у дело. Суд ће морати да обезбеди услове којима ће правда бити задовољена, а низ јако озбиљних оптужби садржаних у извештају Савета Европе од јануара 2011. године мора бити обрађен на поштен и независан начин”, стоји између осталог у писаном одговору „Политици”, достављеном из Канцеларије ЕУ у Приштини.
Наводећи да су више пута нагласили да је успостављање специјалног суда у интересу Косова, из канцеларије истичу да од косовских власти очекују да ту  тему „третирају као приоритет”.

Б. Р.