Жене које је историја сакрила

За Клеопатру су сви чули, као и за Амазонке. За Артемизију су многи први пут сазнали прошле године са наставком холивудског хита „300” (она што је заповедала бродовима). За Телесилу, Мавију, Зенобију, Теуту, ретко ко је чуо. А све оне су биле ратнице антике о којима је историја оставила мало трагова, а које је попут стрпљивог археолога ископао један мушкарац који није хтео да дозволи да ови историјски бисери остану расути по прашњивим и давно заборављеним записима.

Већини ових хероина историја није забележила име, а само упорни трагачи би могли да склопе неку слику о њима на основу по неког цитата, једног реда, три речи… Никола Керавица, био је један од тих трагача који је своје налазе преточио у књигу „Ратнице антике” (ИК Еволута) јединствено дело не само за наше поднебље, већ и у светским размерама, јер је број наслова на тему жена ратница веома ограничен.

Он деценијама истражује античко и средњовековно умеће ратовања, аутор је неколико књига, стални сарадник „Политикиног Забавника” на тему заоставштине старог Рима, аутор тактичких ратних игара…

– Желео сам да испричам причу о женама које су биле једнаке, али и способније од мушкараца. Жене су увек и свуда биле нераскидиво повезане са ратом, али су биле и скриване од историје. Оне су по правилу приказиване као пале жртве или робље победника, оне које припремају храну ратницима, поправљају оружје, секу косу да би се од ње правила ужад… Оне су учествовале у одбрани града, подржавале своје мужеве, очеве, браћу… Али оне су и предводиле војске, заповедале флотама, гушиле побуне које ни цареви нису могли да зауставе, бориле се у гладијаторској арени… – прича Керавица, који је за своје истраживање користио античке писце које је и сам преводио.

У свом истраживању обухватио је проширени свет античког Медитерана. Посебно поглавље је посвећено чак и женама гладијаторима, за које такође мало ко зна.

– Рођен сам у Сремској Митровици, месту где се ногом, носем, руком, шта год да радиш – ухватиш за Рим. Као клинци смо свашта налазили, чак и неке артифакте које је тешко дефинисати, пуна ми их је кућа… Од студентских дана је кренуло интересовање ка антици, а потом и војној историји, а жене су дошле као тема када сам схватио да о њима има пуно студија, али само о њиховом друштвеном положају: жене у рату и даље су табу тема, чак и за оне које се данас боре за женска права – објашњава наш саговорник.

Он каже да ни сам није био сигуран шта ће да пронађе, али када је заронио у историјске записе, одједном се отворило море безимених бисера… Како каже, ако је нека жена била храбра, макар и на ивици мита, она се нашла на страницама ове књиге која почиње поглављем посвећеном Амазонкама.

– Нису жене само цичале и вриштале, већ и учествовале у борби, али их историја игнорише или не помиње. Позната су нам имена неколико владарки, али је остало море безимених… А то што су радиле – јесте за дивљење, без обзира на то што нису биле миротворке – каже Керавица.

На наше питање по којем је критеријуму бирао ликове који ће добити своју страницу, он одговара да није било довољно да жена буде позната или владарка, већ је морала да „коња јаше и сабљу паше”. Додуше, у књизи постоји поглавље које је посвећено Клеопатри, али додаје, она није само онај мит из холивудских филмова, већ је била невероватно учена и способна жена.

Како прича, за то време је било уобичајено да жене учествују у одбрани града: по правилу су са кровова гађале непријатеља црепом – краљ Пир је тако погинуо, рецимо. Али, оно што је занимљиво, јесте да је историја сачувала име његовог слона, али не и име жене која је убила краља.

Први лик који га је инспирисао да напише књигу била је Артемизија, лукава, способна, најбоља међу неколицином жена које су заповедале бродовима у поморској бици. Она је била потпуна супротност уобичајеној представи о жени као бићу створеном само за кућевне послове, јер је без зазора учествовала у јавним и државним, мушким пословима.

Копајући по књигама, Керавица је случајно открио и лик Мавије, борбене арапске владарке православне вере, поглаварке Сарацена, још један историјски бисер, како каже, жене која је подигла устанак против моћног Рима и победила главнокомандујућег војске Источног царства.

– За дивљење је и лик песникиње Телесиле из Арга, која је уз помоћ жена, робова и нејачи организовала одбрану града и са градских зидина протерала ни мање ни више него војску Спартанаца предвођеном лично краљем Клеоменом Првим. За једног Спартанца би била највећа увреда да га порази жена, а није се радовао ни победи, па су после дуго већања закључили да какав год исход буде био неће им донети славу и тако су се вратили у Спарту необављена посла. Телесила и њена чудна војска су добили битку и град је спасен – откривао је Керавица само део ових до данас мало познатих историјских прича.