Има ли посла после педесете

У сређивању тешких прилика у јавним финансија многи садашњи радници закуцаће на врата бироа за запошљавање. Финансијско сређивање државе има своју цену, а то је да ће око 30.000 запослених у предузећима у реструктурирању остати без посла, као и још непознат број оних из јавног сектора.

Отпремнина за раднике из пропалих предузећа износиће највише 8.000 евра. У просеку четири до пет хиљада евра. Несумњиво ће део тог новца бити утрошен на отплату дуговања, међутим поставља се питање шта даље. Да ли је с том сумом могуће почети неки посао или ће се, кад новца нестане, људи наћи у још тежој ситуацији – без посла, прихода и наде, односно постаће социјални случајеви. Има ли, уопште, посла за људе старије од 50 година или могу да рачунају само на „самозапошљавање”?

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже да се новцем од отпремнина може започети неки бизнис, али да ту има и много ограничења, првенствено финансијских, јер, ма колико то звучало, те паре нису велике за почетак.

– Многи од тих радника су занатлије у металској, дрвној, електронској индустрији. Могу да се удруже, а за почетак рада занатске радионице с четири, пет запослених треба најмање 15.000 евра. Актуелно је и организовано сакупљање отпада за рециклажне центре. За радно место у сектору услуга потребно је мање новца, занати су даље тражени и од њих се може добро живети. Актуелни су и старачки домови у малим срединама, као и помоћ и снабдевање старих – каже Рајић.

По његовим речима, ухлебљење може да се нађе и у пољопривреди уколико неко има земљу. Подаци, каже он, показују да у спољнотрговинској размени аграр има суфицит. Шанса су органска пољопривреда, биље за фармацеутску индустрију, зачинско биље, воће, вино уколико се нађе пласман. Сеоски туризам такође.

– Битно је шта је неко по струци, али и то колико је здрав, агилан. Предузетништво није лако, поготово док се не стане на ноге. Фирме, иначе, код нас највише пропадају у првих неколико година, а по томе смо лошији од европског просека. Проблем је што код наше државе порески таксиметар одмах почиње да ради. Од почетка тражи да јој се плате порези и доприноси. Друге европске земље су предузетнике почетнике ослободиле неких намета, доприноса, на пример. То је прошле године урадила Македонија и само за годину дана повећала је број запослених. Држави је финансијски исто: или да незапосленом плаћа допринос за здравство или да он ради и да запосли још неког, а да му она плаћа здравствено – каже Рајић.

Он додаје да је проблем то што када неко почиње од нуле на банкарски кредит за бизнис не може да рачуна, јер нема никакве гаранције. Блиц анкета по банкама то је и потврдила. Објашњење је једноставно: банке зајам одобравају на основу анализе финансијских извештаја у последње две године, а почетник нема пословну историју.

Уколико некоме недостаје новац за покретање бизниса зајам може да тражи и од Фонда за развој за такозване стартап кредите. Услов је да лице није старије од 55 година и да раније никада није био предузетник, односно да није плаћао порез на добит. Кредити се одобравају за куповину или градњу пословног простора, индустријских и производних објеката, опрему. Може се добити од 300.000 до 1,5 милиона динара, рок отплате је пет година уз почек од годину дана, камата три одсто годишње уз примену валутне клаузуле. Обезбеђење за враћање кредита су меница, хипотека и јемство. Подаци Фонда за развој показују да је у последњих пет година предузетницима и правним лицима одобрено 1.802 стартап кредита.

----------------------------------------------------------

Помоћ и локалних самоуправа

Помоћ за започињање бизниса може да се добије и на „локалу” о чему сведочи и пример Београда где постоји локални акциони план за запошљавање. У престоници су организоване радионице где се полазници упознавају с тим шта је стартап кредит, како да направе бизнис план и слично. Кредити се одобравају у сарадњи с Фондом за развој, док секретаријат за привреду и Национална служба за запошљавање дају субвенције. Како каже Драгомир Петронијевић, председник Савета за запошљавање Београда они ће помоћи запошљавање тако што ће уступати земљиште бесплатно за производњу органске хране и локале у којима се у почетку неће плаћати кирија.