Неодољива привлачност југа

Где ћете на лето? Познајем времешну Енглескињу из угледног лондонског миљеа која ове године неће да летује у Шпанији. Сметају јој –Немци. Простирке за плажу распростру увече, да би ујутру имали осигурано најбоље место поред мора. Енглескиња не трпи да за своје фунте добија другоразредно место на обали, док се Немци, преко реда и без потрошеног евра, прогуравају у ексклузивну зону.

Познајем младе француске парове са децом и без њих, који неће да летују на Азурној обали, чак и ако су им родитељи у наслеђе тамо оставили куће и викендице. Радије одлазе у неко француско село где изнајмљују туђе куће и велика дворишта. Политички су коректни па неће да кажу да им сметају Руси и Украјинци, не због Путина, већ због гужве, буке, јефтине музике, скупог шампањца који се точи у чашама за пиво.

Много Американаца које познајем желели би да отпутују на праву Кубу, а не у Мајами. Не у ту Малу Хавану, где имаш све исто као на Куби, само што нема Кастра, оронулих олдтајмера, тако белих осмеха, толико ритма и музике. Има Мекдоналдс. Има интернет. Има тржни центар. Свега тога још нема на Куби, а само што није стигло. Вашингтон и Хавана, сви то већ знају, закопавају хладноратовске секире и брзо стиже Мекдоналдс на острво и цигаре у Мајами. Свет је похрлио на Кубу да доживи још оно мало нечега што се другде изгубило.

Иако Београд нема ни море ни палме, сви знамо колико Словенаца на провод долази овде, а не у Беч.

Све се више трага за местима која нису обучена у беспрекорно испеглану униформу глобалног неолиберализма, или су својевољно скинула неку њену еполету. Све се више пара троши на одела без фирме, на ташне без машне, на кафане без ланца, на пансионе без ливреја. Спонтана романтика плаћа се баснословно.

УСУДИМО СЕ ДА БУДЕМО ЈУЖЊАЦИ: Немачког новинара „Зидојче цајтунга” и вишедеценијског дописника са југа Европе (Италија, Грчка, Шпанија) Себастијана Шепа његови суграђани називају петоколонашем. Он је недавно написао књигу намењену Немцима  покушавајући да их убеди да нису увек у праву кад очекују да сви прихвате њихов модел као најбољи и једино могући.

Шеп каже за шпанске медије да су Немци убеђени да јужњаци – Грчка и Шпанија нарочито – морају да функционишу по истом економском моделу као Немачка. Књигу је насловио „Усудимо се да будемо јужњаци” зато што „Немци очекују да Шпанци и Грци постану Немци” да прихвате пропаганду финансијских институција, утркивање у згртању новца и индивидуалној каријери. Они од јужњака траже да се „усуде да буду као Немци” а Шеп их провоцира обрнутим аргументом и препоручује својим суграђанима да се храбро суоче са алтернативом коју нуде покрети као што су грчка Сириза или Подемос који осваја огромни број присталица у Шпанији.

Немци се понашају као да је људски дух дисциплинована војска, као да владајући неолиберални модел заиста нема алтернативу, додаје немачки новинар. На такву окованост не пристаје професор Пабло Иглесијас, лидер шпанског Подемоса, већ тражи да људи колективно пронађу ново решење, уместо што се приклањају окошталим неолибералним мантрама које у неким земљама узрокују суноврат, а никад бољитак.

ЖЕНЕ У БЕЛОМ И ГВАНТАНАМО: Америка је више од пола века држала Кубу под ембаргом очекујући од Хаване да прихвате безрезервно модел „обећане земље”. Када је Вашингтон решио да се помири са Хаваном, почеле су у америчке медије да стижу и репортаже о успесима кубанске медицине и још више о солидарности и храбрости лекара са Острва, који су масовно одлазили у борбу са епидемијом еболе, тамо где је ретко ко хтео да иде. Чешће се данас говори и о Американцима који су са великим успехом завршили студије медицине у Хавани, а да за тако нешто у Америци нису могли да скупе стотине хиљада долара. Јасно је сада да многи иду на хируршко подмлађивање у Хавану, а да је Американцима то још увек ускраћено.

А људска права, а затвори у којима још има кажњених дисидената, питају се амерички конгресмени који се противе нормализацији односа. Много се мање помињу оних 122 мученика у америчкој војној бази Гвантанамо, који неосуђени и вечно осумњичени да су терористи, чекају да се испуни обећање Барака Обаме и да их најзад пусте из затвора.

Многе америчке звезде се довијају како да стигну до Хаване. Џеј Зи, Бијонсе, Роберт Редфорд, Стивен Спилберг…успели су да стигну на егзотично место пре него што је на њему саграђен Мекдоналдс. Биће и биг мека на Куби. У ствари већ га има, али само у војној бази Гвантанамо.

Док год ту буду могли да се одморе од себе самих, Југ остаје неодољиво привлачан за Немце, Американце, Енглезе, Французе…Бар на кратко су се усудили да буду јужњаци.