Бебе и хероји

Судбине две бебе подсетиле су нас да имамо хероје у војсци, полицији и међу здравственим радницима. Говорим о онима који су спасили отету девојчицу из насеља Браће Јерковић и онима који су покушали да спасу живот бебе из новопазарске породице Адемовић.

Први случај се срећно завршио: брзом и ефикасном интервенцијом МУП-а београдска девојчица је избегла ужасну судбину коју су јој наменили француски отмичари. У другом случају све што је могло да крене наопако – кренуло је. Почев од одрона због којег новорођенче нису могли да довезу до болнице у Крагујевцу, па до временских неприлика које нису дозволиле слетање хеликоптера у Београд.

А онда је почела политичка канибализација ова два случаја. Пре него што су жртве сахрањене, пре него што је херојима одата дужна почаст, забрујала је политичка чаршија. Зашто је хеликоптер уопште полетео тог петка? Може ли се негде нешто прљаво и ружно ишчачкати у можда само наизглед чистој побуди да се спаси новорођенче? Преко друштвених мрежа лансиране су гласине да је тешко болесна беба превожена у Београд само „да би се министри сликали са њом”. Као да Аеродром „Никола Тесла” није најбоље место за слетање по лошим временским приликама и као да се у Београду не налазе најбоље и најопремљеније болнице које у таквим тренуцима играју одлучујућу улогу?

Део опозиције није могао да опрости ни спектакуларно спасавање бебе из насеља Браћа Јерковић. Политичар који је волео да се слика са кравама и да се код сељака распитује да ли кокошкама дају нешто за смирење, замерио је министру унутрашњих послова што се „умешао” у хапшење отмичара. Ванпарламентарна опозициона странка затражила је смене министра одбране и министра здравља, ваљда зато што су одобрили акцију спасавања новопазарског новорођенчета летом за Београд.

Свако наравно има право да критикује, постоји мноштво питања и недоумица на које истрага мора да одговори. Оправдана је радозналост грађана и није лоше што у Србији постоји природна сумња у сваку власт и све што она каже. Јавност свакако заслужује да сазна све детаље ове несреће, као што породице морају да буду уверене како ће државни органи обавити комплетну истрагу удеса.

Али где се изгубила људскост? Откад се и пре истраге траже главе? Где је поштовање за херојска дела и жртве које су положили неки мали, обични људи како би помогли једни другима? Зар се мора трчати за политичким поенима и пре него што се тела погинулих положе у земљу? Зар не постоји други начин да се подигне рејтинг? Мора ли то да буде на паду хеликоптера и смрти детета?