Bebe i heroji

Sudbine dve bebe podsetile su nas da imamo heroje u vojsci, policiji i među zdravstvenim radnicima. Govorim o onima koji su spasili otetu devojčicu iz naselja Braće Jerković i onima koji su pokušali da spasu život bebe iz novopazarske porodice Ademović.

Prvi slučaj se srećno završio: brzom i efikasnom intervencijom MUP-a beogradska devojčica je izbegla užasnu sudbinu koju su joj namenili francuski otmičari. U drugom slučaju sve što je moglo da krene naopako – krenulo je. Počev od odrona zbog kojeg novorođenče nisu mogli da dovezu do bolnice u Kragujevcu, pa do vremenskih neprilika koje nisu dozvolile sletanje helikoptera u Beograd.

A onda je počela politička kanibalizacija ova dva slučaja. Pre nego što su žrtve sahranjene, pre nego što je herojima odata dužna počast, zabrujala je politička čaršija. Zašto je helikopter uopšte poleteo tog petka? Može li se negde nešto prljavo i ružno iščačkati u možda samo naizgled čistoj pobudi da se spasi novorođenče? Preko društvenih mreža lansirane su glasine da je teško bolesna beba prevožena u Beograd samo „da bi se ministri slikali sa njom”. Kao da Aerodrom „Nikola Tesla” nije najbolje mesto za sletanje po lošim vremenskim prilikama i kao da se u Beogradu ne nalaze najbolje i najopremljenije bolnice koje u takvim trenucima igraju odlučujuću ulogu?

Deo opozicije nije mogao da oprosti ni spektakularno spasavanje bebe iz naselja Braća Jerković. Političar koji je voleo da se slika sa kravama i da se kod seljaka raspituje da li kokoškama daju nešto za smirenje, zamerio je ministru unutrašnjih poslova što se „umešao” u hapšenje otmičara. Vanparlamentarna opoziciona stranka zatražila je smene ministra odbrane i ministra zdravlja, valjda zato što su odobrili akciju spasavanja novopazarskog novorođenčeta letom za Beograd.

Svako naravno ima pravo da kritikuje, postoji mnoštvo pitanja i nedoumica na koje istraga mora da odgovori. Opravdana je radoznalost građana i nije loše što u Srbiji postoji prirodna sumnja u svaku vlast i sve što ona kaže. Javnost svakako zaslužuje da sazna sve detalje ove nesreće, kao što porodice moraju da budu uverene kako će državni organi obaviti kompletnu istragu udesa.

Ali gde se izgubila ljudskost? Otkad se i pre istrage traže glave? Gde je poštovanje za herojska dela i žrtve koje su položili neki mali, obični ljudi kako bi pomogli jedni drugima? Zar se mora trčati za političkim poenima i pre nego što se tela poginulih polože u zemlju? Zar ne postoji drugi način da se podigne rejting? Mora li to da bude na padu helikoptera i smrti deteta?