Нова радна места „на чекању”

Крагујевац – Дуготрајни финансијски пожар који је горео у градском буџету полако се гаси и стишава. Нова градска власт је прво одблокирала рачун, захваљујући Влади Србије које је Крагујевцу послала 300 милиона динара бесповратне помоћи, а потом је уследило и рефинансирање дугорочних банкарских кредита у износу од 10 милиона евра (1,25 милијарди динара). Нешто боље стање осетиће се већ крајем овог месеца, када ће Скупштина града гласати о јуче предложеном ребалансу буџета (раније планирано 8,2 милијарде динара), чији ће дефицит бити упола мањи од пројектованог. Уместо 850, мањак у каси за ову годину биће 360 милиона динара.

На овај начин, власт у Крагујевцу испунила је прве две фазе обећања која је дала октобра прошле године, када је у граду формирана нова скупштинска већина предвођена Српском напредном странком.

Иако је смена власти, коју је предводила регионална странка Верољуба Стевановића Заједно за Шумадију, изазвала доста политичке буре, власт напредњака и широке коалиције концентрисала се на економске теме, игноришући оптужбе да је кормило града преузела „пучем” и „отела на силу”. У прилог таквој оријентацији ишла је и изјава новог градоначелника Радомира Николића који је у свом првом обраћању медијима рекао како „не зна да ли су га одборници изабрали за градоначелника или стечајног управника”.

Ако би се за прву фазу сређивања градских финансија – деблокаду рачуна – могло рећи да је плод нових политичких односа између града и државе, оличеног у партијском сагласју на оба нивоа власти, друга фаза – рефинансирање кредита – била је очито резултат и добре економске процене да Крагујевац, са свим обавезама према банкама које су доспевале на наплату, ове године не би могао нормално да функционише.

Осим што су неке лоше кредитне партије замењене повољнијим, град је од нових кредитора добио и одлагање отплате на годину дана (грејс период), што ће актуелној управи омогућити не само да предахне, већ и да крене у најтежу, трећу фазу консолидације јавних финансија које су притиснуте катастрофалном ситуацијом, пре свега, у комуналном сектору.

Дугови комуналних предузећа и вишкови радника, за које је немогуће обезбедити редовну исплату зарада, наћи ће се на дневном реду средином године, када се очекује доношење првих мера које треба да зауставе дугогодишње пропадање многих градских предузећа, не само комуналних.

Према сазнањима „Политике”, град ће, када је реч о рационализацији броја запослених у јавном сектору, укључујући и администрацију, пратити потезе републичке власти који иду у смеру да се у наредне три године отпушта по пет одсто запослених, што кроз природни одлив (одлазак у пензију), што кроз раскид уговора са онима за чијим ангажманом заиста нема потребе.

Укључујући и „Енергетику” (градску топлану), која је још увек живи у претранзиционом периоду као друштвено предузеће, у јавном сектору града упослено је око 4.500 људи.

Пре две деценије, када је опозиција у Крагујевцу срушила СПС са власти, 1996. године, градска управа је имала 360 запослених, а данас више од 800. На исти начин, по партијским, рођачким и сличним „линијама”, увећавао се и број запослених у градским предузећима, па је тако „Водовод”, са својих 750 радника, данас најмногољуднија фирма у граду после „Фијата”.

Овај парадокс неко ће морати да врати у нормалу, што би могло изазвати нове социјалне немире у граду који је ионако већ уморан од свих транзиционих заврзлама које су опустошиле и привреду и новчанике. Тај „пожар”, у граду у коме је већ без посла више од 22.000 људи (готово трећина радно способног становништва), могао би да буде угашен само отварањем нових радних места, али за туусловно речено „четврту фазу” опоравка још нису изнете јасне смернице. Можда ће се на томе радити после избора 2016.

Б. Карталовић