Били смо стална мета

Панчево – Представници удружења Српски ратни ветерани и других борачких организација из Панчева, данас ће у знак сећања на настрадале суграђане положити венце на споменик у кругу фабрике „Утва – авиони”, која је била међу првим циљевима НАТО агресије 1999. године. Истовремено, на двадесетак локација у панчевачком атару и дуж обала Дунава први пут се узимају узорци земљишта, како би се сазнало у којој је мери оно загађено. Захваљујући подршци јапанске Агенције за међународну сарадњу, узорковање се обавља најсавременијим уређајем за ту намену у свету.

Од почетка бомбардовања до данас сачињено је неколико налаза Програма УН за заштиту животне средине (УНЕП) у, којима се може наћи и својеврсни медицински картон житеља панчевачке општине. По тим подацима, најзначајнији здравствени проблеми уочени су код предшколске и школске деце и то респираторних болести, са акцентом на хроничне опструктивне болести плућа и бронхијалну астму.

Велики је и удео, наводи се даље, „недефинисаних симптома и ненормалних клиничких и лабораторијских налаза у морбидитету ових осетљивих категорија становништва, али и масовно оболевање од анемије… те није могуће избећи очигледан, велики пораст свих облика малигнитета”.

„Милосрдни анђео” летео је 24 пута над Панчевом и бомбардовао петрохемијски комплекс, погоне Рафинерије нафте и „Азотаре” – фабрике минералних ђубрива. Рафинерија је погођена седам пута. Памти се свака детонација, али је 4. април убележен најцрњим сећањем. Из италијанске базе Авијано демонстрирана је „фантастична” прецизност погађањем командне табле у Рафинерији, када су на свом радном месту, у погону Енергане, погинули радници Дејан Бојковић, Душан Богосављев и Мирко Дмитровић.

Панчевци, нарочито они који раде у фабрикама индустријске зоне, помињу и колеге преминуле од различитих облика канцера, па и сопствене здравствене тегобе, а за које криве све што се дешавало у пролеће 1999. године.

– Били смо стална мета, али је кулминирало када су два дана заредом, непрекидно и истовремено гађане све три фабрике, које се додирују с првим кућама насеља Војловица. Уследили су пожари, експлозије и изливање огромних количина опасних материја. Знамо да је у земљиште и канал отпадних вода отишло осам тона токсичне, металне живе, која се не разлаже, а 21.000 тона етилен-дихлорида завршило је у Тамишу, који се овде улива у Дунав – сведочи Срђан Миковић, у време бомбардовања, председник општине.

Град и околна села прекрили су црни прах и густи облаци дима. Мерни уређаји су бележили да је концентрација винил-хлорид мономера у ваздуху била 17.000 пута већа од дозвољене.

– То прво вече у самом граду, између две железничке станице, налазило се 1.600 тона хлора, плус пропилен и неке друге опасне материје. Да је то погођено, Панчево би било мртво за пет минута. Количина опасних материја у индустријској зони, на пример течног амонијака, била је довољна да убије све живо на простору од 35 километара – открива овај мало познати детаљ Миковић.

Ни данас се не зна колико је житеља општине умрло од последица удара 88 испоручених пројектила. Званично „нема званичних података”. Зна се само да је у годинама које су уследиле понестало места на Новом градском гробљу, али стручњаци никада нису желели да се изјашњавају у којој мери је то директно у вези са бомбардовањем.

Објашњење је испрва било да је потребно да прође најмање пет година да би се успоставила евентуална веза између тромесечне катаклизме и оболевања Панчеваца. Касније, изјаве лекара углавном су гласиле да се „не може поуздано знати шта је од пре, а шта од после бомбардовања”, јер Панчево много дуже има озбиљне еколошке проблеме.

Центар за разминирање Србије такође је упозорио ширу, па и панчевачку јавност да се међу неексплодираним ракетама и бомбама, поједине од њих налазе и у Дунаву код Луке у Панчеву.    

----------------------------------

Отрови стизали до Немачке

Неколико година после бомбардовања у Панчево је дошла екипа телевизије ЗДФ, а са њом је стигла и прича о ветровима и отровима који су током бомбардовања индустријског комплекса стизали до Немачке, а по њиховим сазнањима и до Норвешке. Чланови екипе сведочили су о падању црних киселих киша, што их је, како су рекли, подстакло да се запуте у Панчево, како би истражили здравствене картоне мештана и евентуално сазнали више о томе.