Пропагандом ћу те, пропагандом ћеш ме

Скоро су објављени резултати Левада центра из Москве, који указују да 86 одсто руских грађана и грађанки подржава Владимира Путина. Док су се западни академци упињали да објасне тај феномен страхом, нетранспарентношћу или стварном подршком, неки су овакву подршку објаснили моћном московском пропагандном машинеријом. Како западни медији пишу, та машинерија не дела само унутар руских граница већ и изван, понајвише на руско становништво чланица Европске уније и на традиционалне зоне интереса Кремља попут Молдавије. Судећи по написима штампе, главна ударница Путинове пропаганде јесте телевизијски канал Раша тудеј, који емитује програме на шест језика и шири поруке диљем Старог континента.

Одавно је познато да се ратови више не воде само оружјем већ и вешто скројеним кампањама, интернет војницима и телевизијским програмима, који крију уткане поруке. Ако је веровати главама влада и држава Европске уније, руска пропаганда представља озбиљну претњу и треба јој се што пре супротставити. Тако је Европски савет, на седници одржаној прошлог петка, одлучио да треба оформити комуникациони тим, који ће под вођством Федерике Могерини, направити план до јуна о томе како делати против руских дезинформација. Како пишу бриселски медији, ЕУ не жели да (превасходно руско) становништво у балтичким државама добије погрешне поруке, које би изазвале евентуалне немире и дестабилизовале ове чланице НАТО-а. Задатак новоформираног тима биће да справи „ЕУ наратив”, који ће представити другачију слику реалности од оне коју Москва сервира. Но, није познато како ће овај напор изгледати нити шта ће изродити, јер тачног буџета нема, а само Раша тудеј има годишњи буџет од 300 милиона америчких долара. Постоје индиције да ће Брисел покушати да услови своју помоћ медијима „бољим извештавањем”. Циљ је да се кроз занимљиви садржај представи другачија истина превасходно људима који говоре руски језик као матерњи, али и широј јавности, јер оснажена руска јавна дипломатија сеже много даље од пограничних земаља.

Украјинска криза је све стереотипе и страхове западног света према Русији појачала, поготово јер је глас балтичких земаља и Пољске постао гласнији. Народи који су некада живели под совјетском чизмом немају пријатељских осећања према Москви. Но док таква ситуација раније није превише утицала на заједничке ставове ЕУ, након украјинске кризе то се и те како дешава. Бриселским кулоарима круже приче да се ставови балтичких држава сада помно слушају и да су чак и неке од највиших инстанци из Берлина затражиле њихову помоћ не би ли боље разумеле руску пропаганду. Желите ли да илуструјете тренутно стање, питајте Литванца да ли мисли да ће Русија војно напасти ту земљу и саслушајте како је тај развој догађаја и те како могућ. Литванска влада је издала почетком ове године и приручник саветујући своје грађане како да се понашају у случају инвазије и окупације. Парламент у Вилњусу је прошле недеље гласао за повратак обавезног војног рока. Сећања из времена репресије Совјетског Савеза још су жива, а украјинска криза их додатно боји.

У међувремену, амерички „Политико” је најавио пробој на европско тржиште почевши од 23. априла ове године. Овај гласник је лансиран 2007. у циљу извештавања о изборима на којима је Обама однео своју прву председничку победу 2008. Захваљујући лепршавом начину извештавања, популарност „Политика” расте. У Бриселу се већ увелико прича о церемонији свечаног лансирања, којој би требало да присуствују Доналд Туск, председник Европског савета, Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а, и друге високе званице.

Остаје да се види да ли ће Европа опет бити само терен за туђе медијско надметање или играч који ће моћи да изгради своју медијску слику и пројектује је у свет. С тренутним недостатком визије и лингвистички и компромисно растрзаним закључцима са седница – не би се баш рекло.

Медијске битке се заоштравају, најбриткија пера се повлаче, а истина готово никада није била магловитија.

Консултант за политике Европске уније, Брисел