ВАЦ: Немачка ће признати Косово 10. марта

Берлин – Дипломате више европских земаља потврдиле су дневнику „Вестдојче алгемајне цајтунг” (ВАЦ) да ће Косово прогласити независност 17. фебруара, а да ће већина држава Европске уније, међу њима и Немачка, нову државу признати 10. марта.

Како уданашњем издању пише ВАЦ, позивајући се на европске дипломатске изворе, коначни сценарио поступка признавања Косова треба да буде договорен током безбедносне конференције у Минхену која је почела јуче.

Досадашњи планови, како пише немачки дневник, предвиђају да се „на свечаној ванредној седници парламента у Приштини 17. фебруара прогласи отцепљење Косова од Србије”. „Време до 10. марта потребно је да би се окончао рад на новом уставу и да би се припремили закони којима Косово треба да испуни ставке из плана Мартија Ахтисарија, као што је заштита мањина и сарадња са међународном заједницом”, пише ВАЦ.

Потом ће, како се даље наводи, министри иностраних послова ЕУ на састанку 18. фебруара „у заједничкој платформи да приме к знању ново стање на Косову, да објаве почетак мисије ЕУ и у протокол унесу намеру многобројних земаља чланица да признају самосталност досадашње покрајине”.

После тога ће, како додаје ВАЦ, „владе појединачних држава дати изјаве о намерама”, а њихово спровођење треба затим да уследи 10. марта заједно са успостављањем дипломатских односа са Приштином.

Шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер је већ пре две седмице најавио да ће Берлин признати независно Косово наводећи да „историја не може да се заустави”.Бета

-------------------------------------------------------------------------

Независност 17. фебруара, Руси спремили одговор

До првих признања можда дође у марту, пошто Приштина усвоји акте о мањинама предвиђене Ахтисаријевим планом

Албанске власти на Косову и Метохији прогласиће независност у недељу 17. фебруара, тврде извори у Приштини и у Бриселу, али ће та независност на снагу ступити тек у марту, када – у сарадњи са Сједињеним Државама и неким земљама Европске уније – буду усвојени устав и одређени закони.

Тим потезом, Вашингтон планира да избегне могућност да Русија, која ће у марту председавати Саветом безбедности Уједињених нација, својим активностима угрози сценарио за сецесију, и уз то да омогући земљама ЕУ које се противе независности да се не изјасне одмах да ли ће признати нову квазидржаву. То се пре свега односи на Шпанију, где су за 9. март заказани парламентарни избори, па је процена у Бриселу да би социјалисти премијера Сапатера могли да изгубе изборе ако буду приморани да признају Косово и тиме дају крила сепаратистима у Баскији и Каталонији. Такође, како је „Политика” јуче писала, у Европској унији се озбиљно размишља да се Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом потпише што пре, па би се одлагање формалне независности добро уклопило у овај распоред догађаја, бар за бриселске дипломате.

Оно што не говори у прилог овом редоследу потеза јесте очекивана снажна руска реакција, од које Вашингтон ипак помало стрепи. Русија је већ саопштила да је припремила низ мера којима ће спречити независност, па би вакуум између њеног проглашења у Приштини и билатералних признавања могао бити рискантан за Запад.

Како преноси сајт „Балкан инсајт”, позивајући се на изворе из ЕУ, планирано је да између 17. фебруара и марта косовска скупштина усвоји више од тридесет закона, на основу плана Мартија Ахтисарија. Међу тим законима, тврди се, биће устав, закон о „државним” симболима, закон о заштити права Срба и других мањина, као и о заштити верских објеката. Занимљиво је да је јуче аустријски канцелар Алфред Гузенбауер изјавио да ће одлука о признавању независности зависити од тога да ли ће Албанци поштовати мањинска права, што подсећа на сценарио под којим је 1991. године призната Хрватска. Тада је немачки канцелар Хелмут Кол лично гарантовао да ће Загреб усвојити закон о заштити националних мањина, којим ће бити заштићена права Срба.

Међутим, Агенција Франс прес јавља да је Европска унија и даље подељена у вези са будућим проглашењем независности Косова и да ће се томе супротставити „значајна мањина” држава чланица. Позивајући се на дипломате из ЕУ, АФП тврди да је у току потрага за јединственим одговором на ту декларацију, који би био прихватљив свима.

„Не постоји чаробна формула”, рекао је један дипломата, док је други додао да је сигурно да неће све земље признати Косово. Агенција додаје да су Кипар, Грчка, Бугарска, Румунија, Шпанија и Словачка „отворено против”, што због проблема са сепаратизмом у сопственим државама, што због пријатељства са Србијом.

Да постоји „све више релевантних информација” о томе да ће 17. фебруара у Приштини бити једнострано проглашена независност, рекао је и српски министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић саветнику високог представника ЕУ за спољну политику Штефану Ленеу.

Он је, како је саопштено, оценио да ЕУ по сваку цену покушава да пре 17. фебруара са Србијом потпише било какав споразум, јер би такав потпис Србије заправо био потпис за независност покрајине.

Самарџић је посебно нагласио да премијер Војислав Коштуница неће дати овакав потпис и додао да ЕУ не може очекивати да непосредно пре проглашења једностране независности сама Србија потпише независност Космета.