Од њиве до индустријске зоне

Крагујевац – Убрзано се ради на формирању нове индустријске зоне, површине 50 хектара, с циљем да се надомести недостатак грађевинских парцела које су „потрошене” током претходних година. Стара индустријска зона уз Лепеницу, у наставку некадашње „Заставе”, „Филипа Кљајића” и „22. децембра”, већ је заузета, а ту су смештена и нека јавна предузећа. У насељу Петровац, на улазу у град из правца Тополе, своје послове развијају приватне фирме, а други атрактивни плацеви су продати трговачким кућама.

Простора за инвеститоре нема довољно, поготово оног који је инфраструктурно опремљен. Истовремено, граду су потребне нове инвестиције, како би се отворила преко потребна радна места.

Иако је дошао „Фијат”, који са кооперантима запошљава око 4.000 радника, у Крагујевцу је и данас велики број људи без посла. На евиденцији овдашње филијале Националне службе за запошљавање налази се више од 22.000 Крагујевчана, што је готово трећина радно способног становништва. Није евидентирано бар још 5.000, а исто толико ради у сивој зони.

Нова индустријска зона биће формирана на огледним пољима Центра за стрна жита, државног предузећа које се услед огромних финансијских проблема и без помоћи надлежног министарства просвете – полако гаси. Пре две године, овом предузећу је уплаћено 14 милиона динара, 2014. је стигло десет милиона више, али су ове, 2015, изостале владине субвенције које су овај некада велики научни институт одржавале у животу.

Пратећи „развој ситуације”, град је одлучио да убрза процес формирања индустријске зоне на огледним пољима некадашњег института који је за државу, током своје једновековне историје, произвео и у свет пласирао стотину сорти житног семена и тритикалија.

Растакање Центра за стрна жита почело је још пре десет година. Тада се и јавила идеја о преузимању њива, с намером да се оне претворе у скупоцене грађевинске парцеле.

Део плана је реализован формирањем индустријске зоне „Сервис 2”, на улазу у град из правца Баточине, али је у власништву пропалог предузећа, коме је рачун дуго у блокади због дуга већег од 13 милиона динара, остало доста земље на одличној локацији: велика парцела Центра за стрна жита, површине 50 хектара, налази се на свега четири километра од центра града и граничи се са седиштем Универзитета у Крагујевцу и „Електрошумадијом”.

Управо на том простору град планира да формира нову индустријску зону. Постоје различите идеје, али се пре реализације мора прецизно утврдити намена будућег грађевинског земљишта.

– Није довољно имати само земљиште, веома је важно да знамо ко ће ту да дође, колико планира да остане, чиме ће се бавити и колико радника ће запослити – напоменуо је градоначелник Радомир Николић, приликом сусрета са представницима Британско-српске привредне коморе и консултантске куће „Виртус партнерс”.

Британске инвестиције, до сада, нису биле велике. За последњих петнаестак година фирме из ове земље уложиле су свега нешто више од 500 милиона долара, али није тајна да су Британци, када је у питању Србија, заинтересовани за улагања у пољопривреду, прераду хране и експлоатацију изворишта вода, бањски туризам, ИТ и текстилну индустрију.

Градоначелник Николић каже да је Крагујевац „заинтересован за све привредне гране”, а сер Пол Џаџ, председник Британско-српске коморе, нуди помоћ у процесу привлачења инвеститора.

– Највећу пажњу посветићемо питању финансирања овог пројекта. Кад је реч о инвеститорима из Британије, укључићемо се у промоцију нове индустријске зоне, када буде формирана, а понудићемо и саветнике за даљи развој локације – поручио је сер Џаџ.

У Центру за стрна жита остало је свега 47 запослених. Међу њима је и седморо научних радника. Они су се прочули по необичном протесту, пре пет година, када су спалили копије својих диплома и научних радова, огорчени на државу која им је још тада ставила до знања да ће их „пустити низ воду”. Данас им се дугује чак 15 плата. Ако је за њих касно, онда би у новој индустријској зони требало обезбедити посао бар за њихову децу.

Б. Карталовић