Шефа има, тима нема

Тања Мишчевић је већ дуже од годину и по шеф тима којег нема. По томе Србија представља јединствен случај међу земљама кандидатима за Европску унију: једина је без уже преговарачке екипе отворила преговоре, почела и чак завршила преглед усклађености свог законодавства са стандардима ЕУ.

Недоумицу зашто ти људи нису именовани све до данас подгрева и то што је влада још 3. септембра 2013. донела одлуку о образовању тима од 15 до 20 људи,међу којима треба да буду државни секретар Министарства финансија, државни секретар Министарства спољних послова и шеф Мисије Србије при ЕУ, али и стручњаци из различитих области о којима ће се преговарати са ЕУ. Мишчевићева је у више наврата од свог именовања поручивала даће њен тим „ускоро бити познат”. У октобру прошле године, на наше питање зашто та група није формирана, одговорила је: „Никако да дођемо у ту ситуацију да буде неколико нормалних дана да о томе разговарамо и да влада то усвоји.” Нагласила је и да до тада није било потребе за том ужом екипом, будући да је и њој самој требало неко време да уђе у цео процес и да упозна многе људе.

У најкраћем, та малобројна екипа биће њена „десна рука”, такође одговорна за вођење преговора са ЕУ. Према искуству других земаља, она треба да учествује у свим фазама преговора, од анализе законодавства, преко израде нацрта преговарачких позиција до подношења докумената бриселским институцијама и заступања српских ставова у разговорима с тим институцијама и државама чланицама.

Стога из кругова европских стручњака сада стижу критике и препорука да хитно треба комплетирати координациони систем за преговоре.

Имајући у виду да су скрининзи за сва поглавља окончани без присуства чланова преговарачког тима, један од тих стручњака, који није желео да га именујемо, каже да би ова ситуација могла да утиче и на процес припреме преговарачких позиција Србије и на то како ће се у будућности водити конкретни преговори у Бриселу, који „не жели да преговара с ресорним министарствима, већ жели исте људе с друге стране стола”.

Још у пролеће 2013. европски стручњаци су указивали да је најбоље да се у старту, пре анализе усклађености законодавства, организује преговарачки тим, најпре због тога што је тај процес најбољи могући процес учења, затим, што у тој фази лако могу да се уоче слабе тачке земље кандидата и њене администрације, и најзад, због тога што, уколико се чланови преговарачког тима не укључе у рад преговарачких група од самог почетка, постоји, истицали су, велика могућност да чланови тог тима никада не буду у позицији да руководе процесом преговора.

Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, која је пре неколико дана изјавила да је то једна од мањкавости у досадашњем процесу интеграције, каже за „Политику” да очекује да преговарачки тим буде формиран „у најкраћем могућем року”. „Веома је важно да у тиму буду стручњаци који су добро упознати с областима које покривају поглавља, али и политиком и интересима Србије у тим секторима, како би биле припремљене најквалитетније могуће преговарачке позиције”, објашњава.

Одговор на питање зашто то досад није урађено нисмо успели да добијемо од Мишчевићеве, а Јоксимовићева каже: „Ни када сам ступила на дужност министра није постојао званичан предлог имена за преговарачки тим. Колико се ја питам, а делом се питам, јер је политичка одговорност и моја, ускоро ћемо имати листу предлога за формирање преговарачког тима. Оставила сам превише времена и простора онима од којих сам очекивала иницијативу, барем према мени као министру. И то сматрам својим пропустом. Али зато сам и инсистирала на именовању директора Канцеларије за европске интеграције и сада очекујем бољу координацију.”

На питање због чега Србија није, као и друге земље, тај тим формирала пре скрининга, министарка одговара да се одсуство ужег преговарачког тима није толико одразило на ову фазу преговарачког процеса само зато што су људи из наших министарстава изванредно радили свој посао.

Неки европски посматрачи тврде да ће се последице закашњења показати за годину-две, јер чак и да екипа буде окупљена сада, потребно јој је одређено време да уђе у посао.

„Тежимо да приликом избора чланова преговарачког тима имамо у виду стручност, преговарачке приоритете које смо саопштили на првој међувладиној конференцији и неопходност да рационализујемо трошкове тако што ћемо, када је могуће, кластерски приступити избору чланова, по могућности за више поглавља у исто време. Важно је изабрати профил који ће се уклопити у сва три критеријума. Очекујем да госпођа Мишчевић уведе све будуће чланове тима у процес којим је у протеклој години и покушала сама да координира. Али, наравно, нико сам не може да координира тако широким и захтевним процесом, који покрива и економију, и пољопривреду, и заштиту животне средине, и образовање, и спољну политику”, каже Јоксимовићева.