Економска криза у духовитом балету

– Бува се као сваки живи организам труди да преживи пред нападом људи, који представљају опасност за све организме који постоје на земљи. Али и опасност за васиону. Надам се да ће публика уживати у мојој представи која се зове „Мемоари једне буве” и на духовит начин се бави озбиљном темом, а то је криза која је захватила Шпанију и Европу – каже Сол Пико, шпанска балерина, кореограф и педагог чију ћемо поменуту представу видети вечерас у 20 часова на сцени Београдског драмског позоришта, у оквиру 12. Београдског фестивала игре.

Овај плесни комад, у чијој основи је музика из „Лабудовог језера” Чајковског, говори о сигналима који упућују на разлоге тренутне економске пустоши у Европи. На смешан и опор начин, у жанру друмског филма, критикује се медијски осврт и прикривање стварних последица кризе. Класична и електронска музика мешају се са црним хумором, а у разореном пејзажу три играча се упуштају у авантуру која ће им променити животе.

Сол Пико као редитељ, кореограф и играч у овој представи прича за наш лист шта је све инспирише:

– То је пре свега свакодневни живот. Ситуације и дијалог међу људима, детаљи који чине живот моја су инспирација. Мотив за истраживање.

Са сталном адресом у Барселони, Сол Пико влада фламенком, класичном и савременом игром. У школи „Мувмент рисрч” у Њујорку, изучавала је различите технике савремене игре, а касније радила са бројним трупама и уметницима. Њена прва компанија – „Робадура денс” је настала 1988. године. Међутим, тек је са трупом која носи њено име, основаном пре више од две деценије, развила свој стил. Режирала је и наступала у неколико кратких филмова и видео-радова, који су освојили добре критике и награде. За свој рад је добила бројна признања за најбољу кореографију, најбољу представу и најбољу играчицу, као и Националну плесну награду коју додељује влада Каталоније.

– Да, Барселона је место где живим и где сам се срела са дивним људима и професионалцима, истиче Сол. А на питање како се догодило да Компанија „Сол Пико” тако дуго траје и ко је финансира шпанска уметница одговара:

– Део средстава добијамо од каталонске владе, као и од централне владе Шпаније. Међутим, највећим делом се финансирамо од својих представа, од продатих улазница, хонорара са гостовања, од донатора и спонзора. Поред тога што сам кореограф, радим као педагог и играчица. Тренутно реализујем неколико пројеката, и увек је тако. Често сам и продуцент, заправо непрекидно радим. Предајем уметничку игру на Универзитету Карлос III. Истражујем покрет, покушавам да будем другачија, и да упијам сазнања и естетику других уметничких дисциплина. Осећам да ми је европска игра ближа од америчке, иако су сва искуства драгоцена. Путујем, играм, стварам, и не спавам.