Веће плате и пензије тек од 2017.

Повећање плата запослених у јавном сектору и пензија неће бити могуће пре истека аранжмана са ММФ-ом 2017. године, рекао је јуче Стојан Стаменковић, координатор истраживачког пројекта часописа „Макроекономске анализе и трендови”. На представљању новог броја овог издања Економског института Стаменковић је казао да ће држава на крају прва три овогодишња месеца забележити укупан дефицит од око 25, што је упола мање од планираних 56 милијарди динара. Ова позитивна кретања охрабрила су премијера да изјави како ће са ММФ-ом преговарати о повећању „државних плата” и пензија, рекао је он, али „само изузетно оптимистичне и нереалне претпоставке о расту бруто домаћег производа доводе до таквих очекивања”.

Препрека за повећање зарада запослених у јавном сектору и пензија лежи и у још једном „формалном ограничењу”, додао је Стаменковић. Србија се споразумом са ММФ обавезала да ће бољи буџетски резултат искористити за враћање дугова и за повећање јавних инвестиција, а не за повећање плата и пензија.

Стаменковић је још указао да је изменама закона о буџетском систему и аранжманом са ММФ-ом прецизирано да ће се пензије и плате повећати тек када њихова издвајања из БДП падну на 11 и 7,0 одсто, са садашњих 13 и 10 процената. Према његовим речима, буџетски дефицит је у првом кварталу мањи него што се очекивало за пет до десет милијарди динара, а не за двадесетак милијарди. И то зато што је мањак у државној каси планиран нереално високо.

Мањи дефицит од планираног у првом тромесечју је и последица неочекиваног и нереалног прихода од дивиденди државних предузећа – укупно око осам милијарди динара, као и ванредни приходи од лиценце за „4Г” технологију од 2,5 милијарде динара. – Ови приходи од дивиденди, који износе око 11 милијарди динара, привремени су и на њих не може да се рачуна у наставку године – рекао је Стаменковић.

Трећи разлог мањег дефицита у буџету у прва три месеца ове године Стаменковић види у мањем издвајању државе за капиталне инвестиције, тако да се и по том основу уштедело око пет милијарди динара. Бољем пуњењу буџета допринело је и сузбијање сиве економије.

– Фискална слика у другој половини године може да буде сасвим другачија од садашње. У наставку године ће се испољити ризици да поједини јавни расходи искоче изван планираног оквира – упозорава Стаменковић.

Да би се смањио висок јавни дуг, Стаменковић препоручује да се и после 2017. настави са спровођењем са ММФ уговореним мерама фискалне консолидације, као и откупом дела скупљих кредита из повољнијих зајмова.