Слепи колосек

Да нас не кошта чак 99 милиона евра, овај случај би био врло смешан. Иако све ређе улазимо у возове сви знамо како они изгледају – прљаво, запуштено, помало воњају,  до Бара се довуку за 22 сата,..

А да би се то већ једном променило „Железница Србије” купила је  најмодерније „Штедлерове” возове. Чак 21 композицију, од којих је стигло шест, али све стоје. Купац није предвидео услове за одржавање у гарантном року, што нас може додатно поприлично коштати.  А све због тога што нисмо ни знали шта купујемо. У ове возове се не може ући, нити изаћи. Ако је перон раван потребно је додати неки степеник иначе путник може да падне, поломи се са пола метра висине, ако је подигнут пред вама је зид.

Ове композиције, веома лепе, могу на доброј прузи да достигну 160 километара. То делује нестварно за земљу кроз коју путнички воз језди 47 километара на сат у просеку.

Најбоље што наша Железница има – стоји. А ако некоме није познато „Железнице” живе од субвенција државе, дакле, ми плаћамо то што стоји. Нови директор, први пут изабран на конкурсу фирме а не странке, не жели да терети претходника, за чијег мандата је овако нешто урађено. Одговорне су, каже, свакако и особе из техничке службе које то нису увиделе.

Али за промашај од безмало 100 милиона евра неко ће морати да одговара, уживао или не политичку заштиту. Ако се то не догоди, клизићемо ка даљем хаосу.

Дакле, Драгољуб Симоновић мора да објасни како се „Железница Србије” нашла у оваквој ситуацији. Може то да објасни и  својој партији, али мора и народу, који све плаћа. Незнање не може бити оправдање.

„Железнице Србије” у јадном су стању, а имају могућност да повуку чак 406 милиона евра одобрених кредита. Вероватно би се свако, као и министарка Зорана Михајловић запитао зашто се не ради на томе да стање поправи и кад пара има зашто пројеката нема.

Зато још један детаљ. Исто претходно пословодство „Железнице”, иако правде ради бар четврт века наше пруге зарастају у коров, уговорило је са „Еурофимом” кредит од пет милиона евра за половне возове, али нико се није јавио на позив. А наш представних у „Еурофими“ управо је Симоновић.

Да од горег има грђе, говори и чињеница да су рађени пројекти обнове    делова пруге ка Бару, али да нико није предвидео  проверу стања мостова, па је пројекат на доради. То је неопхода услов да се обезбеди безбедност саобраћаја без ког нико одговоран не сме да допустити да теретни воз који у просеку вози свега 27 километара на сат убрза на 80.

Касни се. Народ све то плаћа.  Само за кредите који нису повучени тај износ је  тачно 5.679.402 евра.

Али после овога свакоме је ваљда јасно да пречицама и без стручњака возимо само ка слепом колосеку.

Србију неки зову Апсурдистан. А политика је апсолутно чудо – на најодговорнија места избацује највеће незналице. Они одлучују, ми плаћамо.