Унутар и изван – маште

Постоје песме које у сваком појединцу изазивају осећања и тумачења прихватљива, па и разумљива само њему. Оне утичу на његова осећања, одражавају његов унутрашњи дух, тежње, поглед на свет, тренутно расположење... Укратко, реч је о песмама које имају онолико тумачења колико и слушалаца.

То је она врста поезије коју осећамо лично, да смо често неспремни да о њој разговарамо ни са најближом околином, да проверимо да случајно нисмо у заблуди, или да себе убедимо да размишљамо на исти начин као и онај који их је написао. Скривена порука је управо оно оружје којим се опремио аутор такве песме, невољан да нам, из било ког разлога, открије своје мисли или намере. Једна од таквих је и композиција „Поља јагода заувек” групе „Битлс” са њиховог албума „Магично мистериозно путовање”.

Композиција „Поља јагода заувек”, снимана је новембра и децембра 1966. и издата прво у САД 13. фебруара, а потом и у Великој Британији 17. фебруара. Одмах по објављивању изазвала је најразличитија тумачења: од оних у којима се тврди да је реч о стиховима написаним под утицајем опојних дрога, до других који у њима виде искључиво поруку „из неког другог света”. Истини за вољу, оба мишљења могу се узети у обзир пошто су и момци из Ливерпула били у појединим фазама свог стваралаштва склони сличним „излетима”. У сваком случају, „Поља јагода” су Битлсе приказала у сасвим посебном издању, какво и приличи истинским ствараоцима чија музика није намењена данашњици него – вечности.

Није стога необично што су јој музички критичари посветили посебну пажњу. Наиме, већина се слаже да је то, ако не најбоља, онда свакако најпрогресивнија композиција ове групе. Јер, у овом случају стекле су се многе појединости које су јој дале посебан печат: од музике и текста чији је аутор био Џон Ленон, до употребе специјалне технике снимања која до тада није била уобичајена када је реч о рок групама. Коришћена је најсофистициранија студијска електронска опрема, коришћени су трикови попут пуштања делова снимака уназад, промена музичког темпа, па и тоналитета. Био је то велики помак напред за цео рокенрол.

„Поља јагода” спадају у композиције које су практично дефинисале такозвани психоделични рок, који је у време када је достигао свој врхунац имао много присталица и међу публиком и међу ствараоцима.

Ленонова композиција, једнако као и Макартнијева „Пени Лејн”, јесте песма инспирисана носталгијом за давним данима детињства у Ливерпулу и јасно указују на карактеристичне тачке овог лучког града, додатно појачана надреалистичким и психоделичким асоцијацијама.

„Поља јагода” је у ствари један мали врт у којем се Џон играо као дете. Тако да се њена лирика може тумачити управо као нека врста бекства у детињство, мада помало на известан мрачан начин. Ленон је иначе био познат по томе да је волео да се игра речима и склапа најнеуобичајене стихове које је потом у сарадњи са Макартнијем претакао у композиције које су постајале класика.

Мало је тога у композицији што је указивало да ће она постати хит (мада никада није доспела на 1. место топ листа). Са друге стране, она на слушаоца делује сугестивно и води га ка схватању да је најбоље не размишљати претерано о свему и свачему, а посебно не о стварима које у човекову душу уносе немир.

Али то је већ било време када је рокенрол престао да буде пука забава.

----------------------------------

„Поља јагода заувек”

Дозволи ми да те поведем са собом,

Пошто идем доле до Поља јагода

Тамо ништа није стварно,

И немаш за шта да се ухватиш

Поља јагода заувек

Лако је живети затворених очију

Не разумевати и оно што видиш

Постаје тешко бити неко

Али ипак некако успева

Мени то много и не значи

Дозволи ми да те поведем са собом,

пошто идем доле до Поља јагода

Тамо ништа није стварно,

И немаш за шта да се ухватиш

Поља јагода заувек

Мислим да никога нема на мом стаблу

То би по мени морало да буде или високо или ниско

То је као када не знаш своју мелодију,

Али нема везе

У ствари, ја мислим да то и није лоше

Дозволи ми да те поведем са собом,

Пошто идем доле до Поља јагода

Тамо ништа није стварно,

И немаш за шта да се ухватиш

Поља јагода заувек

Увек, не само понекад, мислим да сам ја у питању

Али знај, ја сам свестан када је у питању сан

Мислим да знам, да мислим „Да”

Али све је то погрешно

У ствари, ја се са тиме не слажем

Дозволи ми да те поведем са собом,

Пошто идем доле до Поља јагода

Тамо ништа није стварно,

И немаш за шта да се ухватиш

Поља јагода заувек, заувек...