Лет Лабуда Мехмедовића у гнездо мафије

Робијао сам две године, мада ми је над главом висила казна од чак десет година затвора, а да ни данас не знам зашто. И премда то понављам већ четири деценије, нема ко да ме чује, а то пече као со на живој рани: те две године проведене иза решетака прате ме као проклетство и о њих се још саплићем на сваком кораку.

Овако свој живот описује Лабуд Мехмедовић, Београђанин који је 1971. године ухапшен зато што је познавао актере „пљачке столећа”, како је тада називана велика пљачка Народног позоришта у Београду. Најпре је био оптужен као саучесник, али је, захваљујући адвокату Томи Фили, оптужница промењена, па је осуђен за прикривање извршилаца кривичног дела.

Лабуд, међутим, није крив ни за прикривање. То ће, уверен је, доказати на новом суђењу, које ускоро треба да почне у Београду, четири и по деценије касније. Један од кључних сведока који је теретио Лабуда, тадашњи декоратер у Народном позоришту Љуба Николић, саучесник у пљачки, променио је исказ. Изјавио је, написао и потписао да Лабуд није знао за пљачку, није у њој учествовао, нити је знао одакле потиче новац који је само једне ноћи „преноћио” у фотељи у његовом стану, у соби коју је издавао мистериозном Зигију (Зигмунду Мизгијелу), Пољаку који је ојадио многе банке у некадашњој Југославији, а после одлежао 20 година затвора у Бечу.

– Иако знам да се правда истерује пред судом, допала ми се идеја да се све што се догађало смести међу корице књиге. Нисам надарени писац, али нисам хтео да о томе пише неко други, јер то је моје искуство, моја су осећања, и сумњам да би ико умео боље да их ослика него ја сам – каже Мехмедовић.

Ипак, за помоћ у обликовању рукописа обратио се школском другу Милошу Лазићу, новинару „Илустроване Политике”. Штампарија „Графопринт” одбила је да наплати штампање кад је чула Лабудову животну исповест, а мала промоција тек објављене књиге „Мој лет у гнездо мафије” одржана је у једном од кафића у близини зграде „Политике” у присуству најближих пријатеља, рођака и новинара.

– Сам живот се постарао за заплет и драматику ове приче. Књигу посвећујем својој прерано преминулој ћерки, која ми је веровала иако нисам стигао да јој ову причу испричам до краја – каже Мехмедовић.

Како је одрастао на Дорћолу шездесетих година, како је тада изгледао Београд, како се преселио у насеље Браћа Јерковић и како је због сиромаштва био приморан да издаје собу у невеликом стану, све то Лабуд детаљно описује у књизи, истинитом роману о великој неправди, о томе како једна судска пресуда, једно такозвано слободно судијско уверење може да промени нечији цео живот.

Далеке 1970. године мистериозни Пољак Зиги изнајмио је собу у Лабудовом стану. Убрзо су дневне новине биле пуне наслова о пљачкама банака у Београду, Пожаревцу, Загребу... Лабуд није ни помислио да његов станар има везе с тим. „Пљачка столећа”, када је из благајне Народног позоришта, на Тргу Републике у Београду, однето 105 милиона динара, одиграла се у јануару 1971. године. Било је Лабуду сумњиво што се Зиги размеће новцем, али није ни слутио шта се дешава. Лабуд је возио „фићу”, а Зиги најновијег „мерцедеса”. На питање шта је могло тада да се купи за 105 милиона динара, одговара да је могло да се купи око 120 „фића”.

Прича има много детаља и ликова. Три месеца после пљачке, Лабуда је ухапсио специјални полицијски одред, маскиран у молерске униформе.

– Мислио сам да неко хоће да ми провали у стан, па сам звао полицију, а цела зграда била је опкољена полицијом. Када су ме одвели у притвор, мислио сам да ће да ме убију. Четири и по месеца сам био у самици, а тек после два месеца пустили су ме у шетњу и први пут су ми у посету дошле мајка и супруга. Очекивао сам да добијем од њих неки пакет, а мајка, првоборац и ратни војни инвалид, рекла је: „Срам те било! Битанго једна! Зар сам те ја тако васпитала?! Док не кажеш где су паре од пљачке, нема пакета!” Очекивао сам и пакет од супруге, а она каже: „Предала сам папире за развод” – прича Лабуд Мехмедовић.

Главни актери пљачке одлежали су по 20 година затвора, али у Бечу, јер им је тамо било суђено и за тежа кривична дела. Лабуд је изашао на слободу после годину и по у Централном затвору и пола године у Пожаревцу. Поново се оженио, добио још једно дете, покушавао да живи нормално, али је његов живот обележило и неколико породичних трагедија.

– Прошле су године, увелико се заборавило на тај догађај. Прегазило га је време и скрајнуле многе веће пљачке. Али, памти ко мора, а нарочито неко ко зна да је робијао без кривице, на правди бога. Ја се никад нисам помирио са државом која ме је осудила и невиног послала на робијање – каже Мехмедовић.

Ново суђење требало би да почне за месец дана. Заступаће га адвокат Александар Ђурић, који за Лабуда каже да је – борац са осмехом.