Мала зарада на дужничким папирима

Не дају човеку да заради па то ти је. Ово је, укратко, коментар једног нашег читаоца на информацију да и он, као физичко лице, може да финансира државу, односно да купује њене дужничке папире. Када је прерачунао камату коју на то добија и трошкове који му се одбијају, а који зарачунавају брокер, банка…закључио је да га пут ка каквој-таквој сигурној заради опет води у банку у којој, на жалост свих штедиша, падају камате на штедне улоге. Речју, сви трошкови су обесмислили његову потенцијалну жељу да јој „помогне” купујући њене хартије од вредности.

Последњи подаци о каматама које држава даје на своје дужничке папире показују да на рок од годину дана, за улог у еврима, држава даје камату од 2,5, а на динаре осам одсто. На то ваља одузети провизије од око 1,4 одсто на уложени износ за брокера, јер на аукцијама грађани не могу директно да купују, банку и провизију Централног регистра, јер инвеститор мора да отвори власнички рачун за хартије од вредности и наменски рачун у банци. На ово улагање се не плаћа порез за разлику од девизне штедње на коју се плаћа.

У исто време банке, у најбољем случају, на динарски улог на годину дана плаћају камату од седам, а на евро улог 1,6 одсто.

Уколико се неко ипак одлучи да финансира државу може да купи чак 50 одсто обима аукције! Ограничен је и минимални износ куповине и то на 50.000 динара и 5.000 евра. Министарство финансија, односно Управа за јавни дуг, тренутно емитује хартије од вредности у апоенима од 10.000 динара и 1.000 евра, а минимална количина које по аукцији може да купи једно лице је пет комада.

У Народној банци Србије кажу да је износ улагања становништва у државне хартије од вредности занемарљиво мали у односу на штедњу која тренутно износи 37 милијарди динара у домаћој валути и 8,6 милијарди евра девизне штедње. У власништву становништва тренутно се налази око 22 милиона динара или тек 0,004 одсто укупног портфеља државних дужничких папира у динарима и око 19 милиона евра, односно 0,87 одсто портфеља државних хартија од вредности у еврима.

У НБС кажу да њихова анализа о инвестиционим алтернативама становништва показује да грађани своја слободна новчана средства, поред штедње у банкама која је традиционални најзаступљенији вид финансијског улагања, могу уложити и у дужничке хартије од вредности од којих су оне државне најсигурнији вид улагања. „На располагању су државне хартије од вредности које се продају на аукцијама и обвезнице старе девизне штедње којима се тргује на берзи”. Грађани такође, могу да улажу и у муниципалне обвезнице које емитују локалне власти, у корпоративне обвезнице и инвестиционе фондове, мада ови облици улагања нису много заступљени на нашем још недовољно развијеном тржишту капитала.

Муниципалне обвезнице су најмање доступне јер се ретко емитују и често су намењене само професионалним инвеститорима. Једине муниципалне обвезнице којима се тренутно може трговати на Београдској берзи су обвезнице града Шапца, од јануара 2015. године, али до сада није забележено њихово трговање.

Резултати анализе показују да је у кратком року исплативија штедња, али и да расте исплативост улагања у динарске и девизне државне хартије од вредности са дужом рочношћу.