„Струјни удар” због вишка запослених

Крагујевац – Градоначелник Крагујевца Радомир Николић вратио је „на дораду” тек направљену систематизацију радних места коју су му предложили начелници Градске управе. Измењени су само називи радних места, али је број запослених остао исти. А, управо је то требало да се промени, каже градоначелник Николић, објашњавајући зашто је начелницима наложио да још једном провере колико им је сарадника заиста потребно.

– Тражио сам од њих да нову систематизацију ураде према потребама градске управе коју воде, а не према броју запослених који су на платном списку. Уместо тога, у новој систематизацији се нашао чак већи број људи него што смо их имали пре него што смо са 90 запослених раскинули уговоре о раду на одређено време – каже Николић, наводећи да му је на потпис стигао предлог према ком у градској администрацији треба да буде око 850 запослених.

Према европским стандардима, на хиљаду становника, у једној локалној управи запослен је један, највише двоје чиновника, што значи да би административне послове у крагујевачкој управи, имајући у виду да град има око 175.000 становника, требало да обавља највише 300 људи.

– У ситуацији када администрација није модернизована, када не постоји електронска управа, оптималан број запослених у Градској управи био би око 500. У овом тренутку вишак је око 200, 250 запослених, али решавање тог проблема није могуће одмах. За смањење, тј. оптимизацију броја запослених у Градској управи потребно је две или три године – објашњава градоначелник Крагујевца.

Пре скоро две деценије, 1996, у тренутку када је опозиција сменила власт социјалиста, у крагујевачкој управи је било запослено 360 чиновника, што значи да је у то време град био ближи европским стандардима него данас, имајући у виду да се број становника није повећао.

Временом, број запослених у Градској управи нарастао је више од 100 одсто, а запошљавали су се, углавном, партијски кадрови и присталице власти. Није се много водило рачуна да ли новозапослени заиста умеју да обављају послове који су им поверени.

„Имамо вишак запослених, али мањак стручних, обучених радника”, тако су, на пример, говорили функционери Заједно за Шумадију који су до прошле године били на власти у Крагујевцу, мада не треба занемарити ни „учинак” ДОС-а, од 2000. до 2004.

– Ситуација са овим бројем запослених у Градској управи није одржива. Буџетске приходе није лако повећати, а на плате одлази готово трећина новца из градске касе. Многе сегменте рада морамо да аутсорсујемо (ангажовање приватних фирми и агенција – прим. аутора). Тако смо чишћење и хигијенско одржавање зграде града поверили приватној фирми. Наше Јавно стамбено предузеће дало нам је понуду на 22 милиона динара на годишњем нивоу, а приватна фирма, изабрана на конкурсу, тај ће посао обављати за девет милиона динара. То ће важити и за неке друге секторе – поручује Николић, напомињући да је држава ангажовала цео приватни менаџмент за смедеревску железару.

На недавно завршеном конкурсу, за 13 начелника градских управа било је 73 кандидата.

– Не кажем да у граду нема бољих, али изабрали смо најбоље међу онима који су се пријавили. Први пут без политике и партијске комбинаторике. Зато од њих очекујем да нова систематизација буде реалнија од оне коју су ми предложили. Проблем који имамо са чиновницима који заиста немају шта да раде мораћемо брзо да решавамо, јер нам се сада дешава да када сви запослени у Градској управи укључе рачунаре, нама у згради искоче осигурачи – наводи градоначелник Крагујевца.

Један број запослених чиновника налази се пред пензијом, али је сасвим сигурно да ће бити и оних који неће проћи нову систематизацију. Уз отпремнине, они ће много пре мировине морати да потраже други посао, како у згради града више не би долазило до „струјних удара”.

Бране Карталовић