Трагом Четврте и Пете офанзиве

Трагом Четврте и Пете непријатељске офанзиве – назив је веома интригантне изложбе која би током ове године требало да буде представљена у Галерији РТС. Према речима аутора поставке Николе Кусовца, на изложби ће бити приказана дела наших познатих сликара, графичара и вајара из свих република бивше Југославије који су од 6. јула до 10. августа 1946. године „ишли по, тада још увек свежом крвљу натопљеним, траговима наше револуције” и доживљаје са овог пута овековечили у својим делима.

Наиме, те године масовних прегнућа за обнову и изградњу земље, Бранко Шотра, тадашњи секретар УЛУС-а, иницирао је, организовао и водио први послератни заједнички подухват југословенских ликовних уметника – студијско путовање трагом Четврте и Пете непријатељске офанзиве. Предели у којима су вођени најкрвавији окршаји требало је да учеснике екскурзије подстакну на стваралаштво.

У екскурзији су учествовала 52 уметника, а путовало се камионима позајмљеним од Армије. Према сведочењу сликара Михаила С. Петрова, који је водио дневничке записе са овог путовања, „камиони су били опремљени клупама и са по два ћебета на особу – да седишта за време вожње буду удобнија, а при коначењима да послуже као постељина”.

Познати ликовни уметници међу којима су се нашли и Недељко Гвозденовић, Лале Станковић, Мића Николајевић, Антон Хутер, Коста Хакман, Светислав Страла, завршили су свој пут на изградњи пруге Брчко – Бановићи која је имала за циљ да „допринесе проширењу и обогаћењу уметничке инспирације” и послужи за приказивање сцена масовних радних акција.

Никола Кусовац објашњава да је то била једна добро осмишљена акција јер су се у овом чувеном камиону, заправо, заједно нашли уметници који су већ припадали НОР-у и били његови изразити симпатизери, попут Шотре, Исмета Мујезиновића, Воје Димитријевића, до оних које је требало „привести” новом поретку и мало едуковати.

– Можете ли само да замислите финог углађеног господина Недељка Гвозденовића у том камиону са ћебићима, додаје наш саговорник.

Наш познати историчар уметности и врсни познавалац југословенског сликарства својим сарадницима, трговцима уметничких дела и колекционарима је већ дао задатак да евидентирају радове који се могу везати за ово путовање, односно она дела која су настала непосредно после екскурзије као забелешке са терена. Неке слике су настале касније, на основу тих скица и белешки.

– Занимљиво је видети како су уметници који нису били „љубимци” партије доживели, пратили и сликали мотиве са ових терена. Ниједан од њих није подлегао соцреалистичком догматском приступу. Сви су сликали онако како су сликали и раније – истиче Кусовац који каже да ће бити тешко сабрати дела свих уметника који су се нашли у камиону.

– То је један од разлога што сам баш изабрао Галерију РТС јер она може да прими негде око 30 радова. Био бих задовољан када бих скупио и 28 аутора. Биће тешко пронаћи неке словеначке и хрватске ауторе који су, такође, били на овом путу, као што је, на пример, Свечњак. Нека дела се налазе у згради Народне скупштине и Министарству иностраних послова, додуше расута по нашим амбасадама у свету, јер су ове слике веома радо откупљиване у оно време. Трудићемо се да сакупимо сва та дела и подсетимо посетиоце изложбе на времена некаквих диктата. Такође, било би занимљиво пронаћи слике које су настале поводом великог конкурса 1947. године на тему – „Овуда су прошли окупатори”. И то би требало, такође, обрадити.

Никола Кусовац на крају нашег разговора обећава да ће, и поред великих обавеза око писања монографије о Паји Јовановићу, изложбу „Трагом Четврте и Пете непријатељске офанзиве” припремити до краја године. За нашег саговорника прави изазов биће потрага за овим изузетним делима која су обележила одређено време, и оставила значајан траг у историји сликарства са ових простора.