Немачка шпијунирала француског председника

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – „Шпијунирање међу пријатељима, то уопште није у реду”, иронично ових дана понављају многи коментатори речи немачке канцеларке Ангеле Меркел из 2013. године, када су документа које је у јавност изнео Едвард Сноуден  открила да је америчка Национална безбедносна агенција (НСА) шпијунирала Немце, па и сама канцеларку. Те речи и њено тадашње поређење делања НСА са Штазијем стављају у негодну позицију најмоћнију жену Европе јер сада немачки медији из дана у дан откривају како је немачка Савезна обавештајна служба (БНД) за рачун НСА шпијунирала европске политичаре и компаније.

Серија ексклузивних открића најпре  у „Шпиглу” а потом заједничког новинарског тима „Зидојче цајтунга” и регионалних јавних сервиса НДР и ВДР указују да је БНД у име НСА више од деценије шпијунирала противно интересима Немачке и Европске уније. Док је „Цајт” објавио да је НСА за више од десет година од својих немачких колега укупно 800.000 пута тражила да одређени људи буду на мерама присмотре, „Зидојче цајтунг” открива да су међу шпијуниранима и Јелисејска палата (седиште француског председника), француско министарство спољних послова, Европска комисија, као и европски велики произвођачи наоружања, попут концерна ЕАДС и „Еврокоптера”, који су сада део „Ербас групе”.

БНД је по налозима НСА једноставно у своје системе у свом прислушном центру у Бад Ајблингу убациле личне податке „мета” (ај-пи адресе њихових компјутера, имејл адресе, бројеве мобилних телефона и остале информације) и потом шпијунирала њихову електронску комуникацију и кретање. Шпијунажа европских савезника из ове баварске бање формално је реализована у оквиру споразума о сарадњи Немачке и САД, који је зарад „рата против тероризма” потписан 2002.

Према најновијих открићима „Шпигла”, једна од запослених у БНД-у је утврдио да су у августу 2013. чак 12.000 мета њиховог шпијунирања по налогу НСА биле имејл адресе дипломата, званичника и влада у Немачкој и осталим државама чланицама ЕУ, као и самих институција ЕУ. Када је он 14. августа 2013. о томе известио свог претпостављеног уз питање шта да ради, његов шеф у БНД-у је једноставно рекао да „избрише” те налоге.

Овај магазин откива на пример открива да  је у оквиру америчко-немачке сарадње, на пример, праћен телефонски број једног запосленог у „Ербасу” чији је задатак да држави подноси захтеве за извозне дозволе.

За разлику од „Ербаса” који је прекјуче најавио подношење кривичне пријаве против „непознатих особа” због индустријске шпијунаже, европски и француски званичници су веома благо реаговали на ова открића.

Председник Европске комисије Жан Клод-Јункер одбацио је као небитне оптужбе да је БНД можда шпијунирала његову канцеларију по налогу САД, позвавши Немачку да разреши ову шпијунску аферу.

Званичан Беч затражио је разјашњење али није изашао са превише критика поводом информација да је БНД прислушкивала између осталих и аустријску полицију. Париз је у  „блиском контакту” са Берлином, али је очигледно да француски председник Франсоа Оланд и његов тим не желе да критикују Меркелову иако немачки медији цитирају интерне дописе из периода од 2008. до 2010. који указују да је кабинет канцеларке био обавештен о акцијама БНД-а.

Немачко-амерички споразум о шпијунској сарадњи зарад борбе против тероризма, који је очигледно злоупотребљен, потписан је 2002. у време канцелара Герхарда Шредера, којем је актуелни шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер био шеф Канцеларске службе. Досадашња открића указују да је БНД о спорном шпијунирању обавестио претпостављене у Канцеларској служби 2008. и 2010,  али засад нико не пита да ли постоји евентуална Штајнмајерова одговорност који је на челу ове службе био до 2005. Додуше, посланик Зелених и члан Бундестагове комисије за истрагу НСА-овог шпијунирања, Константин фон Ноц, указује да има сазнања да је влади у Берлину још 2005. морала бити позната тактика НСА. Те године Шредера је са места канцелара сменила Меркелова, а на Штајнмајерово место дошао је Томас де Мезијер, актуелни министар унутрашњих послова.

Управо су он и шеф Канцеларске службе Петер Алтмајер највише на удару критика медија, од којих их је либерални берлински дневни лист „Тац” ставио на својеврсну потерницу објављену на насловној страни.

Док се чека да у понедељак Меркелова да најављена објашњења, из редова њених демохришћана упозоравају о опасностима „дивљих спекулација”.

Конзервативни „Франкфуртер алгемајне цајтунг” брани демохришћане и упозорава опозицију да се превише не залеће.

Опозицији пребацује да није „веродостојна” и да „губи контролу сама над собом” јер „свакодневно испаљује захтеве за оставкама” Алтмајера, Де Мезијера, па и Меркелове.

Упркос томе што медији данима врве од нових информација који указују да спорне акције власти и БНД-а, многи су склони да потврде оцену коментатора листа „Манхајмер морген” да ће без обзира на аферу БНД остати: „тврђава која иза својих дебелих зидова чини све да у јавност продре што мање информација о њеном раду. До следећег скандала.”