Град убија село

Ко не плати на мосту платиће на ћуприји. На ову народну изреку држава је, макар кад је реч о противградној заштити, потпуно заборавила, иако сваке године далеко више плаћа на ћуприји – јер се штета настала од града процењује у стотинама милиона евра.

У нову сезону града ушли смо без ракета и стрелаца, али и новца у државној каси за њих. Уместо 15. априла, пројектили за гађање градоносних облака су на већину од око 1.600 противградних станица допремљени са закашњењем од месец и више дана. За то време град је млатио усеве без заштите. Тек када је узео данак, надлежни су мало одрешили кесу и купили 3.000 ракета – што никако није довољно за сезону. После побуне стрелаца, који су, сасвим логично, решили да не раде док их не плате, обезбеђен је и део новца за њихова примања.

Да нас је град овог маја задесио први пут у педесет година, могли бисмо да разумемо спорост државе у заштити имовине грађана и пољопривредних добара. Али градоносни облаци над Србијом надвијају се сваког пролећа, нарочито у најкишовитијем месецу у години – мају, а заштита од њих је из године у годину све мизернија. Зато за ову спорост тешко да може да се нађе оправдање. Надлежни га ипак виде у хроничном недостатку новца. Како се онда новац за куповину ракета и примања стрелаца ипак на крају нађе, али тек када град побије трећину пролећних усева?

Други разлог за катастрофалну противградну заштиту јесте очигледно лоша подела посла: ракете набавља МУП, који је званично задужен за одбрану од града, али тек када држава да новац за њих, док је ангажовање око 3.000 стрелаца на лансирним станицама – посао Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), који за то не добија довољно новца из државне касе.

А да иронија буде још већа, РХМЗ је почетком године упозорен да не сме да плаћа стрелце – због непостојања закона о одбрани од града. Одлуку да крше закон уколико дотирају примања људи који раде на противградним станицама или саме купују ракете – добиле су и локалне самоуправе, које су годинама новчано помагале стрелце и набављале пројектиле. Тако су, са једне стране, везане руке онима који желе да помогну, а са друге – пољопривредници су препуштени сами себи.

Добра вест је што ће закони о одбрани од града и министарствима ускоро бити у скупштинској процедури. Уколико буду усвојени, РХМЗ ће, после четири године паузе, поново бити задужен за противградну заштиту, а законске одредбе треба да дефинишу и како ће се обезбеђивати новац за ракете и стрелце.

Лоша вест је што ће се промене у одбрани од града примењивати од наредне године. Зато нам остаје само да се надамо да ће нам се небо овог пролећа и лета смиловати, кад од града нема ко да нас заштити.