Гасовод с Бугарском чека сређивање Србијагаса

Бугарска о коју се крајем прошле године „спотакао” гасовод „Јужни ток”, јер је под притиском Европске уније одустала од градње, могла би поново постати одлучујућа за снабдевање наше земље гасом и то градњом двосмерног гасовода у дужини од 150 километара.

Тако бар тврди Александар Антић, министар енергетике, који је јуче после потписивања Протокола на заседању Српско-бугарске међувладине комисије за економску сарадњу, рекао да би у 2019. гасоводом преко Бугарске до Србије требало да потекну прве количине гаса.

Документима јуче потписаним дефинисани су додатни елементи двосмерног гасовода преко Бугарске до Србије капацитета 1,8 милијарди кубика гаса годишње.

Гасно повезивање Србије и Бугарске требало би да буде завршено до 2018, а више од 60 одсто гасовода налазиће се на територији Србије. Бугарска ће подржати Србију у настојању да обезбеди финансирање изградње те деонице из фондова ЕУ, објаснио је српски министар и додао да су Бугари уз помоћ ЕУ већ обезбедили новац за свој део гасовода.

Оно што је најважније, каже Антић, гасовод ће обезбедити енергетску сигурност и додатне изворе гаса за обе државе. Иначе, он је прошле недеље на великом економском скупу у Београду подсетио да је у току израда планске документације за овај гасовод с Бугарском која би требало да буде готова током ове године.

Србија на овај начин покушава да оствари потпуну енергетску безбедност када је у питање снабдевање гасом, а приоритет се даје гасној конекцији и због чињенице да би убудуће могли да се повежемо и на „Турски ток” преко Грчке и Бугарске.

Бугарски министар економије Божидар Лукарски казао је да ће даљу реализацију пројекта изградње гасовода омогућити планирано потписивање протокола између надлежних министарстава Србије и Бугарске.

– Бугарска већ има гасну интерконекцију са Румунијом и Грчком, рекао је Лукарски и истакао да је и за Србију и Бугарску важно да имају различите изворе дотока гаса.

Упитан шта за Србију значи гасна интерконекција с Бугарском Љубинко Савић, секретар Удружење за енергетику и енергетско рударство Привредне коморе Србије, каже да је ЕУ иницирала градњу овог „гасног прстена” како би се земље увознице гаса међусобно испомагале у случају несташице овог енергента.

– Зато се ради на интерконекцији с Бугарском, Румунијом, с Мађарском смо повезани. Треба исто тако да се повежемо с Хрватима, Македонцима… Бугарска у овом часу највећим делом добија гас из Русије, јер гасовод од Каспијског мора, односно од Азербејџана до Бугарске не постоји, објашњава Савић.

Који би гас убудуће стизао преко Бугарске до Србије зависиће од тога на који би се гасовод једног дана прикључила Бугарска. На азербејџански, преко гасовода „Тап” и „Танап” или руски преко „Турског тока”.

– Уколико би се Бугарска повезала и на „Турски ток” и на гасовод с налазишта Шах Дениз у Азербејџану они би добијали гас из оба правца. Али, о градњи тих гасовода још се разговора, каже Савић. Иначе, не треба заборавити да је пројекат интерконекције с Бугарском стар више од 20 година, каже Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, и додаје да је главни разлог зашто до сада није изграђен недостатак пара.

Србија је у марту 2010. године потписала споразум с Бугарском управо о изградњи двосмерног гасовода за повезивање гасоводних мрежа. У изградњу тог интерконективног гасовода требало је да буде уложено између 100 и 120 милиона евра. Бугарска је обезбедила око 60 милиона евра за градњу своје деонице из донација ЕУ, а услов да и Србија добије паре од ЕУ је реструктурирање „Србијагаса”.

Европска унија је спремна да издвоји значајна средства да помогне Србији у успостављању гасне интерконекције са Бугарском, изјавио је средином марта шеф економског одељења делегације Европске комисије у Србији Фрик Јанмат, додајући да је нашој земљи годишње доступно око 200 милиона евра из фондова ЕУ за пројекте у енергетици.