Пресуда Шарићу за шверц кокаина 13. јула

Објављивање пресуде Дарку Шарићу и осталим оптуженима за кријумчарење 5,7 тона кокаина из Латинске Америке у западну Европу, заказано је за 13. јул, пошто је у Специјалном суду завршном речи Шарића окончан главни претрес.

– Хвала богу, завршисмо! Срећан сам. На крају смо првог полувремена – рекао је Шарић и додао да је од почетка процеса био жртва политичке кампање и медијског линча.

– Новински наслови су „спаљивали мождане вијуге”. Шарић једнако зло! Политичари су се утркивали коментаришући мој случај. Другови, намерно их називам овако комунистички, Борис Тадић, Маловићка и Хомен, предњачили су у томе. Данас видимо да не поседујем пола Србије, да немам милијарде и да нисам никакав нарко-бос и атентатор – казао Шарић додавши да је сагласан са завршном речи свог адвоката.

Он сматра да тужилац није успео ништа да докаже.

– За мене је тужилац причао да сам у транскриптима прислушкиваних разговора и Зоки, и друг, и брат, и буразер. Све сам му био ових година. На крају није могао да се договори сам са собом јесам ли Зоки или четворица људи – изјавио је Шарић. 

Првоотпужени је позвао суд да не доноси пресуду на основу изјава сведока сарадника, тврдећи да они лажу. Како је навео, на лажима не би требало да се гради судска истина.

– Сведочење Драшка Вуковића вређа интелигенцију. Он се нагодио да би се извукао из свега. Адамовић је представљен као човек фотографског памћења. То је свима било смешно. Он са таквом меморијом не зна на ком је пасошу био. Признаде човек тону кокаина због неких пола килограма сирове траве коју су му нашли. И на основу сведочења тог човека суд хоће да гради истину и да се Миљко Радисављевић појављује на телевизији и хвали како је потписао ко зна шта… – рекао је Шарић. Он је навео да се сада кривица сваљује на покојног Дудића, према наводима оптужнице једног од његових најближих сарадника. „Мртва уста не говоре”, казао је Шарић и за крај је оставио „сецирање” исказа сведока сарадника Небојше Јоксовића.

– Његова прва изјава је била да сам поштен човек и добар друг. Али касније се све променило. Јоксовић је постао гори него ико. Прво су га застрашили па су га наградили. По питању казни, сви који су чланови „ауто-мафије”, како је ви зовете, добили су од две до пет година, осим њега. Тужилац га вероватно на томе држи да би лепо лагао. На његов исказ се гледало као на речи „апостола истине” – додао је Шарић и нагласио да оваква пракса само подстрекава будуће починиоце криминалних дела. – Крадите, убијајте па постаните сведоци сарадници и извући ћете се из свега. То пропагира ово тужилаштво – казао је Шарић који се у својој завршној речи осврнуо и на казну коју је тужилац Саша Иванић предложио за једину жену у групи оптужених, Александру Мишић. Упоредио је њен случај са пресудом коју је у Уругвају добио Анастазије Мартинчић због покушаја да из те земље прокријумчари више од две тоне кокаина за источноевропске земље.

– Казна за Александру је срамна. Мартинчић је у Уругвају осуђен на 13 година због организовања шверца дроге. А за њу је тужилац тражио 10 година затвора само зато што је резервисала карте за Бразил, које су пропале. Све што могу рећи је „но комент” – изјавио је Шарић.

Изношењем завршне речи Дарка Шарића окончан је главни претрес, а сада се само очекује првостепена пресуда. Шарићев адвокат затражио је од суда да га ослободи оптужби због недостатка доказа. Тужилаштво за организовани криминал је у завршној речи предложило да Шарића и остале осуди на максималну казну затвора због организовања криминалне групе и кријумчарења кокаина.

На оптуженичкој клупи су осим Шарића, Никола Димитријевић, Жељко Вујановић, Милош Цајић, Борислав Туњић, Никола Димитријевић, Живко Сибински, Бобан Стојиљковић, Марко Дабовић и Александра Мишић.

У бекству су Родољуб Радуловић, звани Миша Банана, Горан Соковић, Марко Пандрц, Ненад Новаковић, Бошко Недић, Дарко Тошић, Дарко Газдић, Милован Миловац, Бојан Станојковић, Петар Обрадовић, Марко Рачић, Владимир Рачић, Михајло Ђоковић и Небојша Сретеновић. За њима је расписана Интерполова потерница.

Овај процес који се води по шест спојених оптужница почео је још у октобру 2009. године хапшењем првих осумњичених и запленом око две тоне кокаина у Уругвају.