Два промила

Вест да ће одузимати аутомобиле пијанцима који управљају возилом пласирана је још јесенас, када је Србија била шокирана читавом серијом саобраћајних трагедија. Власт је тада обећавала хитан поступак, измене закона до нове, чини нам се ове 2015. године, и наравно оштрије мере према бахатим возачима. Вест да ће возачима са два промила алкохола у крви бити одузето возило поздравиће многобројни грађани који више немају нимало разумевања за пијанце који управљајући аутомобилом све чешће делују као потенцијалне убице.

Две комисије из два министарства су тада обећале хитно доношење нових закона, али пола године касније те измене се, изгледа, крчкају у главама оних саобраћајних експерата који су и писали све раније законе, па зато и знају да их треба хитно мењати. Само се повремено у медијима пласира какве се казне спремају за бахате возаче. Али правници не разумеју како се то могу казнити возила што су за волан пустила возаче са промилима у крви. Јер идеја да се оштрије казне пијани возачи, ма колико била прихваћена међу грађанима и имала племените мотиве, морала би да падне на Уставном суду. Правници ће објаснити да таква законска измена није одржива јер је вожња у пијаном стању још прекршај а не кривично дело. А одузимање имовине је забрањено, осим ако особа није кривично гоњена. И то је тај раскорак између маркетинга и закона, између жеље да се озбиљан друштвени проблем реши и да се истовремено створи правни проблем. И у том раскораку нестају многе сјајне идеје, племените акције, јер се изгледа праве само да би дошле до насловних страна новина.

Шта би се десило ако необуздани возач претходно украде аутомобил, па га ухвате у пијаном стању ? Возило му држава заплени, а прави власник доживи двоструки инфаркт? А када зауставе пијаног возача градског превоза? Одузеће му аутобус? Та и таква питања тешко ће имати смислени одговор, и обични људи ће уместо озбиљне расправе правити шале о безбедности саобраћаја, која иначе постаје све трагичнија. Да ли предложена мера ипак показује колико су предлагачи беспомоћни и неверзирани? Ако већ хоће да ударе по аутомобилима, реалнија је и практичнија одредба да се возило као „оруђе извршења” привремено, на пола године или годину дана одузме или да му се скину таблице. Или да се новчане казне упетоструче, јер се показало да грађани Србије највише боли ударац по све тањем џепу. Не би законодавац онда ушао у правни лавиринт из ког се не види излаз, а аутомобил без таблица, па био он кумов, фирмин или лично власништво, кажњенику би био свакодневан опомињући пример, са свим последицама, да је урадио нешто много лоше.

Или је све ово трик да се створи илузија да држава нешто ради по том питању. До следеће велике и трагичне саобраћајне несреће. Или нове правне заврзламе.